Љубица Вукомановић, кнегиња Обреновић, оставила је неизбрисив траг у српској историји као храбра супруга Милоша Обреновића, а ове детаље о њој мало ко зна.
Љубица Вукомановић удала се 1806. године за Милоша Обреновића, пет година старијег вођу Првог српског устанка, када је имала само 21 годину. У браку је провела 37 година, родила осморо деце, међу којима је био и наследник престола, принц Михаило.
Кнегиња Љубица имала је значајну улогу у друштвеним и политичким догађањима у Србији у првој половини 19. века. Позната по побожности и добрим делима, веровала је да ће тиме осигурати божју милост за своје потомке. Истовремено, била је отресита, самостална и неустрашива, велика подршка свом супругу.
Током Другог српског устанка, док су Милош и војводе већали о даљим корацима у борби против Турака, Љубица је смело рекла:
„Кецеље женске пашите, па ми жене да идемо да се бијемо!”
Одевена једноставно, како је то био обичај богатијих жена, током борби је носила два мала пиштоља око појаса.
Убиство љубавнице из пиштоља
Године 1839. Љубица је већ родила Милошу четворо деце – сина, који је умро у детињству, и три ћерке. Када је Милош са љубавницом Петријом добио ћерку, у двору се причало да Петрија можда може да подари наследника. Љубица је тада показала свој оштар карактер и ставила до знања да је сувладарка у дому.
Када је поново остала у другом стању, повратила је самопоуздање, а након дрског испада Петрије, убила ју је из пиштоља. Милош јој је опростио, али неколико година касније, када је покушала исто са новом љубавницом, наредио је да буде избатинана.
- Колико је срце кнегиње Љубице, најбоље говори податак да је Велика, кћерка коју је кнез Милош добио са љубавницом Петријом, била одгајана заједно са осталом децом коју је Љубица изродила, а то су били Петар, Теодор, Ана и Марија, Петрија (Перка) и Савка (Јелисавета), Милан и Михаило. Четворо деце рано је умрло, а међу њима је и Велика, од богиња. Родитеље су наџивела само два детета, син Михаило и кћи Петрија, а Јелисавета само мајку. У неким историјским текстовима бележи се да је кнез Милош имао 11 ванбрачне деце и да је кнегиња Љубица за многе афере знала, па је Стану из Страгара чекала испод моста у Крагујевцу како би јој пресудила, али је ухваћена и кажњена са 25 батина. Да не би пресудила и Јеленки, чувеној Малој госпођи, пресељена је у конак у Београду - изјавио је директор Музеја рудничко-таковског краја Александар Марушић.
Оно што мужу никада није опростила јесте убиство кума Карађорђа и лично је неговала односе са Карађорђевићима, па је са кумом Јеленом остала у добрим односима све до краја њеног живота 1842. године, кад је кнегиња Љубица организовала спровод и сахрану у Тополи.
Политика и интриге: подршка завери против Милоша
Сведок самовоље и злодела Милоша као апсолутног владара, Љубица је подржала заверу уставобранитеља који су желели да га свргну. Милош јој то није замерио – одлазећи из земље са Савског пристаништа, опростио јој је све неправде и затражио опроштај.
Међутим, када се разочарала у нову владу, Љубица је организовала покушај да Милоша врати на престо. Заверу није успела, те је заједно са сином Михаилом протерана. Када је Михаило збачен 1842. године, Љубица је побегла преко Дунава.
Кнегиња Љубица умрла је 14. маја 1843. у Новом Саду, у наручју сина Михаила, у 56. години живота. Сахрањена је у манастиру Крушедол, оставивши за собом легенду о храброј и оданој жени која је живела у срцу политичких и породичних интрига.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
