ПРАВОСЛАВНИ верници данас обележавају Свету Петку, празник посвећен Преподобној мати Параскеви. Мошти ове светитељке, која је посебно поштована и цењена у српском народу и која се сматра заштитницом жена, деце, старих и болесних, данас почивају у румунском граду Јашију. Њихов пут кренуо је од Епивата, а ишао је и преко Србије, захваљујући знаменитим Српкињама које су их измолиле од султана Бајазита.
Света Петка, Преподобна мати Параскева, најпре је била сахрањена као незнанка у свом родном месту. Кад се јавила у сну богатој дами по имену Јефтимија и надничару Георгију, и кад су откривене њене нетрулежне мошти, кренуо је њихов чудесни пут од једне до друге светиње. Пре него што ће бити донете у Саборну цркву у Јашију, мошти Свете Петке биле су положене у цркви Светих апостола Петра и Павла у Епивату.
Одатле су пренете у Цариград којим су владали крсташи, па је бугарски цар Јован Асен 1238. године измолио од крсташа да добије чудотворне мошти светитељке. Пренео их је у своју престоницу, Трново, у Саборну цркву. Али, 1393. Турци су освојили и Трново, протерали су патријарха Јефтимија, првог писца житија Свете Петке, опљачкали цркву, а свете мошти избацили из кивота украшеног златом и драгим камењем и свукли са њих златоткану одору.
Видински господар, кнез Страшимир, измолио је Турке да мошти светитељке преносе у Видин, али су Турци три године касније и тамо стигли. Кнез је погубљен, а мошти Свете Петке, као део опљачканог блага, нашле су у рукама султана Бајазита.
Три знамените Српкиње - кнегиња Милица, деспотица Јефимија и Миличина кћерка Оливера, која је била Бајазитова жена, и молиле су да се мошти Свете Петке пренесу у Србију.
Када је чуо шта му кнегиња тражи, Бајазит се смејао:
"Зашто од других многе и велике цене достојних имања не молите, већ само суве кости?", питао је.
Ипак, дао им је светињу, која је најпре чувана у Љубостињи и ту су, према неким историјским изворима, биле наредних осам година као највеће духовно благо Српске деспотовине. Касније их је деспот Стефан пренео у Београд. Најпре су биле у Успењској цркви Митрополије београдске, а потом у новој цркви Свете Петке, саграђену крај чудотворног извора под Калемегданом.
Тамо су мошти почивале све до 1521, када је Сулејман Други заузео Београд, а са собом су Турци понели три светиње - чудотворну икону Пресвете Богородице, мошти царице Теофаније и мошти Свете Петке које су биле положене у хранилницу часних моштију при Патријаршијској цркви Светога Георгија на Фанару.
У 17. веку, тачније 1641. године, румунски војвода Василије Лупу који је био господар Молдавије успео је да добије мошти Свете Петке и пренесе их у град Јаши. Како је Цариградска патријаршија пала је у велике дугове због дажбина које јој је наметнула турска власт, војвода Василије Лупу понудио је да огромним прилогом покрије дугове Патријаршије, а да заузврат за свој народ добије мошти Свете Петке. Тако су мошти 1641. стигле у Јаши и положене у раскошни храм Света три јерарха.
Два и по века касније, 1888. године, храм је захватио пожар. Запалио се свећњак крај светитељкиног одра и од њега се раширила ватра по целом храму; нажалост, све је изгорело, али су мошти светитељке остале нетакнуте.
После тога мошти су пренете у Саборну цркву посвећену Сретењу Господњем, где се и данас налазе.
(Блиц Жена)
БОНУС ВИДЕО:
