Прави верници ово никада себи не би допустили
По Библији, у хришћанској религији постоје грехови који се сматрају неопростивим.
Свесно противљење истини
Савршен пример оваквих грешника су фарисеји и књижевници, који су се оштро и дуго противили Христу, а томе сведочи сам библијски текст. Пошто је Исус чинио јавна чуда фарисеји су га, не желећи да поверују да је Бог, клеветали за магијско деловање, уз помоћ ђавола. На крају крајева, они су и омогућили убиство самога Богочовека Христа.
Очајање које води у самоубиство
С обзиром на то да је Бог љубав (1Јов 4,8), његова милост је бесконачна и ниједан грех је не може надвладати – самоубиство је знак непокајања. Зато је искрено покајање повратак Богу и та врата су увек отворена за човека.
Сатана не жели да пође тим путем, јер је тврдоглав. Зато његово отпадање од Бога можемо назвати првим самоубиством. Први човек који је извршио самоубиство у Библији био је Јуда, након издаје Христа. Зато и кажемо да се Јуда није покајао, а смрћу је и себе ускратио за једну такву могућност. Тако и сваки човек који падне у очајање и уради исту ствар чини најгори грех – уместо да се суочи и потражи Божију љубав и опроштај, он уништи себе. Ово је грех гордости и малодушности.
Лажно поуздање у милост Божију
О овоме је писао велики руски духовник Свети Теофан (Георгије) Затворник. У његовом тумачењу човек чини овај тешки грех када има „лажно поуздање у милост Божију, не мењајући свој нечист и неокајан живот“. Такви грешници, заправо, поричу праведан Божији суд и лажно се теше да Бога није брига за њихове грехе. Светитељ за такве људе каже да живе у заблуди да проповедници само желе да плаше народ говорећи им о неопростивим гресима. Они говоре како је Бог љубав и како има времена за покајање – ако је толико важно као што проповедници причају – негде у старости кад се иживе.
(Крстарица)
