Како се правилно обележава Бадње вече? Доносимо детаљан водич кроз бадњу трпезу, обичаје, забране и најчешћа питања – без лутања и дилема.
Бадњи дан означава почетак најсвечанијих припрема у православном календару – увод уБожић, празникрођења Исуса Христа. Иако се начин живота мењао, а многи обичаји прилагођавали савременом времену, суштина Бадње вечери остала је иста: породично окупљање, мир и духовна припрема.
Верује се да оно што се нађе на бадњој трпези утиче на здравље, слогу и напредак дома у години која долази. Зато домаћице припремају искључиво посна јела, а према старом обичају, храна се не склања са стола све до Божића.
Како се Бадње вече не би претворило у панично претраживање интернета у последњем тренутку, доносимо детаљан водич кроз бадњу трпезу, обичаје и најчешће дилеме – од постављања стола до последњег залогаја.
Духовна атмосфера Бадње вечери
Бадње вече није обична вечера. То је вече тишине, сабраности и заједништва. По народном веровању, тог дана се не иде у госте нити се гости дочекују – сви укућани треба да буду под истим кровом. Сматра се да такво окупљање симболично обезбеђује јединство породице током целе наредне године.
И начин постављања трпезе има дубоко значење. Сто се не припрема као за свакодневни оброк, већ као део обреда који подсећа на Витлејемску пећину и скромне услове у којима је Христос рођен.
Слама, ораси и симболика скромности
Пре него што се на сто рашири столњак, домаћин или домаћица посипају сламу по поду просторије у којој се вечера, док се мањи део ставља и испод столњака. Слама представља јасле и симбол је понизности и скромности.
У појединим крајевима Србије постојао је и обичај да се испод стола постави метални предмет, попут верига или раоника, на који укућани стављају ноге, верујући да ће то донети чврстину, здравље и снагу породици. У градовима се овај обичај данас ретко практикује, али је остао записан у народној традицији.
Свећа и зелена пшеница – срце бадње трпезе
На средини стола налази се божићна свећа. Пали се након уношења Бадњака и изговарања молитве. Њена светлост симболизује Христово учење које разгони таму и доноси духовно просветљење.
Уз свећу стоји и посуда са зеленом пшеницом, најчешће посађеном на Светог Николу или Свету Варвару. Пшеница, која ниче усред зиме, представља обнову живота, наду и васкрсење, како природе, тако и човекове душе.
Правила и забране које се поштују на Бадње вече
Нож се не користи
Једно од најпознатијих веровања каже да се на Бадње вече не користе оштри предмети. Хлеб се ломи рукама, риба једе виљушком или прстима, а воће се не сече. Сматрало се да нож симболизује сукоб и да би његово коришћење могло донети свађе и нарушити здравље укућана.
Сто се не распрема
У многим домаћинствима трпеза остаје постављена током целе ноћи. Веровање каже да тада душе предака долазе у дом и „посећују“ породицу. Храна се уклања тек ујутру, на Божић.
Не позајмљује се ништа
На Бадњи дан и Бадње вече из куће се ништа не износи – ни со, ни брашно, ни новац. Сматра се да би тиме срећа и благостање „изашли“ из дома. Ово је и време када се враћају дугови и затварају старе обавезе.
Не спава се рано
Иако данас ретко ко стриктно поштује ово правило, стари обичај налаже да се на Бадње вече не иде рано на спавање. Веровало се да ће онај ко заспи пре поноћи бити тром и лењ током целе године.
Најчешћа питања о Бадњем вечеру
Да ли се пости на води или на уљу?
Црквена правила дозвољавају уље и вино на Бадњи дан, иако се ради о строгој постној седмици. Пребранац, риба и друга јела могу се припремати на уљу. Суштина поста није у самој храни, већ у уздржању, скромности и миру.
Шта ако Бадње вече проводим сам/а?
Иако је празник породичан, самоћа није разлог за тугу. Поставите трпезу, упалите свећу и прочитајте молитву. Бадње вече је, пре свега, духовни сусрет – и у том смислу човек никада није сам.
Шта се ради са остацима хране?
Храна са бадње трпезе се не баца. У селима се даје животињама, док се у градовима мрвице могу просути птицама или вратити природи кроз саксије са цвећем. Бацање у ђубре сматра се лошим знаком.
Да ли се током вечере пије вода?
По старом обичају, током вечере се пије само црно вино, док се вода пије након оброка. Ово веровање нема црквено утемељење и данас се сматра искључиво народним предањем – вода је, наравно, дозвољена.
Да ли су дозвољени слаткиши?
Индустријски слаткиши немају место на традиционалној трпези. Мед, ораси, суво воће и посне пите са бундевом или вишњама сматрају се јединим примереним посластицама. Нагласак је на једноставности и природним намирницама.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО: