ШТА ТРЕБА ДА УРАДИТЕ СА БАДЊАКОМ ПОСЛЕ БОЖИЋА: Једна ствар се сматра великим грехом

Према хришћанском предању, бадњак симболизује дрво које су пастири донели, а свети Јосиф заложио у хладној пећини у којој се родио Исус Христ.

Oglas

Један од најпрепознатљивијих и најдубље укорењених симбола Божића у српској традицији јесте бадњак. Он није само обична грана или дрво које се уноси у дом, већ снажан симбол вере, заједништва и наде у напредак породице.

Према хришћанском предању, бадњак симболизује дрво које су пастири донели, а свети Јосиф заложио у хладној пећини у којој се родио Исус Христ. Управо зато се на Бадње вече, када домаћин уноси бадњак у кућу, његов део ложи, док се сутрадан, на Божић, у породичном дому поново пали уз речи које призивају здравље, мир и благостање за све укућане. Тај чин има и личну и заједничку димензију - део бадњака се носи и у порту цркве, где се придружује великој заједничкој ватри, симболу сабрања и вере.

У народном веровању посебно се наглашава да огњиште или пећ пре паљења бадњака треба очистити. Верује се да пепео који остане од бадњака није обичан, већ да носи исцељујућа и заштитна својства, па се некада чувао и користио у домаћинству. Централни део бадњака, било да је у питању дрво или већа грана, задржава се у кући током божићних дана као знак трајања празничне радости.

По старим обичајима, бадњак се крај огњишта чува три дана. Након Божића поставља се питање шта са њим учинити. Традиција налаже да се бадњак запали и пусти да изгори у шпорету или пећи у кући. Ватра која тада гори, према веровању, доноси плодност, напредак и заштиту дому. Важно је да се та ватра не распирује дувањем, већ да се пусти да сама пламти, природно и мирно.

Део бадњака може се сачувати у кући, али већи део никако не би требало тек тако бацати. За оне који немају пећи, горионике или котлове, постоји још један начин који се сматра исправним - бадњак треба оставити у природи. Ипак, и то се ради са поштовањем: оставља се поред неког дрвета, по могућству родног, као симбол продужетка живота и плодности. Никада се не баца поред пута, нити у контејнере, јер се верује да би се тиме нарушило поштовање према светињи коју бадњак представља.

Бадњак, на тај начин, остаје много више од обичаја - он је тиха порука о вези човека, вере, природе и дома, која се из године у годину преноси с колена на колено.

(Она.рс)