Многи обичаји и веровања везани су за трећи дан Божића, а посебно се истиче изношење божићне сламе из дома.
На трећи дан Божића, који православни верници славе 9. јануара, обележава се Стевањдан – празник посвећен Светом архиђакону Стефану, првом хришћанском мученику који је страдао због своје вере.
Овај дан прати низ народних обичаја и веровања, међу којима је посебно значајан обичај изношења божићне сламе из куће, чиме се симболично завршава божићни циклус и призива срећа и напредак домаћинства у години која долази.
Традиционално, божићна слама се уноси у кућу на Бадње вече, као симбол места где је рођен Исус Христ. На Стевањдан, слама се ритуално износи из дома. Према веровању, сламу не треба бацати, већ је пажљиво уклонити и поставити на одређена места како би се обезбедила плодност и напредак.
Слама се обавезно носи у воћњак. У шумадијским селима постоји обичај познат као "полажење шљива". Домаћин са секиром крене у воћњак и направи се као да ће исећи она стабла која нису родила. Никад не иде сам, па га пратилац одврати и каже како ће воћка сигурно родити ове године. Зато јој се у грање ставља мало божићне сламе и народ верује да ће тада воћка почети да рађа.
Слама се односи и у пчелињак, како би пчеле давале више меда, а постављање сламе у шталу симболизује жељу за бољим здрављем и плодношћу стоке.
У неким крајевима Србије, посебно у Војводини, обичај је да жене износе сламу. Метла којом је слама пометена не користи се током године, већ се чува ради здравља породице.
Свечано расположење и мирење наставља се и на Стевањдан. У народу се преноси и шала како је ово "слава за шкртице", јер гости долазе "сити и напити" од божићног славља.
Свети Стефан је изузетно поштован у српском народу, а назива се првомучеником, јер је страдао исте године кад се Христ вазнео на небо, као први хришћанин који је мучен због вере у њега. Свети Стефан је и крсна слава Републике Српске, а био је и крсна слава средњовековне српске династије Немањић.
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
