ПРВИ СРПСКИ ПАТРИЈАРХ: Именовао га је Душан Силни када је Србија била најмоћнија земља на Балкану

Јоаникије је родом из Призрена и о његовом пореклу мало се зна.

Oglas

Средњовековна српска држава је за време Душана Силног доживела свој врхунац. Била је најмоћнија и најјача држава на Балкану, па је Душан сматрао да је краљевина треба да се издигне у царство. Да би могао да се крунише за цара, Душан је српску цркву са архиепископије уздигао на ниво патријаршије.

Душан Силни је у 14. веку освајањем византијских територија знатно проширио границе свог краљевства, а онда је одлучио да средњовековну српску државу прогласи за царевину. За то му је, између осталог, претходно било потребно да Српску православну цркву са архиепископије уздигне на ниво патријаршије.

У првој половини 1346. године добијена је сагласност осталих аутокефалних, односно самосталних цркава и свечани чин обављен је на Ваксрс, 16. априла 1436, у престоном граду Скопљу.

За патријарха „всем Србље и Поморју“, то јест патријарха „свих српских земаља и поморских“, проглашен је архиепископ Јоаникије ИИ, који је и до тада био на челу Цркве. Одмах затим он је миропомазао Душана, који је проглашен за „у Христу Богу благовернога цара“, а његова жена Јелена за „благоверну и христољубиву царицу царства августу“.

По проглашењу патријаршије, на чело скопске митрополије, охридске архиепископије и постојећих и нових епископија постављени су српски јерарси.

Јоаникије је родом из Призрена и о његовом пореклу мало се зна. Највероватније је био из властелинске породице пошто му је Душан поверио службу на свом двору, одакле је 1338. године и ступио на престо архиепископа кад је преминуо Данило ИИ.

И као архиепископ и као патријарх, Јоаникије је био на челу Цркве у време великих политичких догађаја у средњовековној Србији.

Три године после успостављања царства и патријаршије, 1349. године на великом сабору у Скопљу објављен је Душанов законик, којим је узакоњено српско царство и српска црква. Тада је прокламован главни део, првих 135 чланова, а остатак од 201 члана донет је шест година касније. Велики удео у изради Душановог законика имао је патријарх Јоаникије ИИ, посебно у оним деловима где се говори о Цркви.

У лето 1354. године Мађари су напали Србију и дошли до Рудника. Цар Душан кренуо им је у сусрет, и позвао Јоаникија да из Пећи, где је била патријаршија, дође у Жичу. Нису познати разлози за овај Душанов поступак, а неки историчари претпостављају да се цар са патријархом саветовао о контактима које је преко посредника, имао са папом Инокентијем ВИ. Јоаникије се противио везама са католичким поглаваром.

Први српски патријарх се током ових разговора у Жичи тешко разболео и затражио да га врате у патријаршију, али није стигао жив у Пећ. Умро је 3. септембра 1354. године у Полумиру код Ушћа.

Тело му је пренето у Пећку патријаршију и сахрањено у гробници коју је сам себи за живота припремио у средини Цркве Светих апостола. Над његовим гробом насликана је композиција која приказује опело које врше двојица епископа са свештеницима и ђаконима. Српска православна црква прогласила га је за свеца и слави га 16. септембра, а његов лик представљен је на фрескама у Сопоћанима, Дечанима, Пећкој патријаршији, Грачаници, Саборној цркви у Београду...

Јоаникије, који је на челу Српске цркве, као архиепископ и патријарх, провео готово седамнаест година, саградио је у Палестини цркве Светог Илије и Светог Николе, а обнављао је и даровао многе цркве у Србији.

Наследник Сава ИВ

После смрти Јоаникија, првог патријарха српског, цар Душан је у Серу сазвао сабор „српски и грчки“, који је 1354. године за другог српског патријарха изабрао игумана манастира Хиландара Саву.

(Курир)