Пре него што некога осудите, сетите се ових речи патријарха Павла.
У свакодневном животу често несвесно уђемо у улогу судије - у продавници, у саобраћају, на послу, чак и према најближима.
Понекад је довољно да нас неко погледа "мрко", да нас прескоче у реду или кажу нешто што нисмо желели да чујемо - и већ смо у глави саставили читаву оптужницу. Али да ли знамо коме и зашто судимо?
У Јеванђељу по Матеју записане су речи самог Исуса Христа које јасно упозоравају:
"Не судите, да вам се не суди; јер каквим судом судите, онаквим ће вам се судити, и каквом мером мерите, онаквом ће вам се мерити. Зашто видиш трн у оку брата свог, а брвна у свом оку не опажаш?"
Ова порука не захтева теолошко образовање да бисмо је разумели - довољна је искрена жеља да будемо људи. Да не брзамо. Да не доносимо закључке без знања, контекста и емпатије.
На исто нас је годинама упозоравао и патријарх Павле, духовник којег је народ волео управо због једноставности, скромности и мудрости. Његове речи често нас подсете на оно што заборавимо у свакодневној јурњави:
"Пре него што почнеш судити о мени и мом животу, обуј моје ципеле и иди мојим путем! Прођи улице, брда и долине! Осети бол и срећу... Прођи године кроз које ја пролазим, падни преко сваког камена који се мени нашао на путу! Устани увек поново и иди истим путем, као што и ја радим! И тек ми онда можеш судити."
Нема бољег одговора на питање зашто не треба олако судити. Јер нико од нас не зна целу причу нити туђе страхове, тишине, борбе и падове.
Зато, следећи пут када нас нешто изнервира, када помислимо да одмах "кажемо своје мишљење“, сетимо се патријархових речи. И покушајмо да се суздржимо. Јер истина је једноставна - у туђим ципелама се не хода лако.
(Мондо)
