Српска православна црква и њени верници сутра славе Светог Кирјака, дан који је у народу познатији као Михољдан.
Свети Кирјак је рођен у Коринту крајем четвртог века и за живота је сматран стубом хришћанства и узором монашких врлина. Читајући Свето писмо, веома рано је почео да се диви устројству спасења људског рода, а жеља за духовним животом одвела га је у Јерусалим, где је ступио у манастир и добио почетна упутства о монашком животу.
Свети Кирјак је заштитник и слава многих српских домова. У појединим српским селима одржавају се заветине и организују литије.
Обичаји на Михољдан
Према народном веровању, људи на Михољдан не треба да обављају кућне послове, да чисте, спремају и слично. Ово веровање се уврежило у народу због тога што треба прво завршити све послове напољу који не могу да чекају зиму и хладноћу.
Сходно томе Михољдан се сматра и даном после којег треба полако почети са припремом зимнице. После Михољдана наступа права јесен која је календарски већ увелико почела, а октобарски топли дани везани за овај народни и верски празник познати су као Михољско лето.
Српски народ верује и да су рођени на овај дан посебно надарени и да ће имати много среће у животу.
За разлику од многих других црквених празника када се углавном не раде кућни послови, у народу постоји веровање да на сутрашњи дан баш треба радити - али не у кући.
С тим у вези постоји и веровање да се на Михољдан не треба венчавати. И ово је веровање такође утемељено на томе да сватови не би могли да окупе госте јер су сви заузети другим пословима за припрему за зиму.
