Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici sutra slave Svetog Kirjaka, dan koji je u narodu poznatiji kao Miholjdan.
Sveti Kirjak je rođen u Korintu krajem četvrtog veka i za života je smatran stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina. Čitajući Sveto pismo, veoma rano je počeo da se divi ustrojstvu spasenja ljudskog roda, a želja za duhovnim životom odvela ga je u Jerusalim, gde je stupio u manastir i dobio početna uputstva o monaškom životu.
Sveti Kirjak je zaštitnik i slava mnogih srpskih domova. U pojedinim srpskim selima održavaju se zavetine i organizuju litije.
Običaji na Miholjdan
Prema narodnom verovanju, ljudi na Miholjdan ne treba da obavljaju kućne poslove, da čiste, spremaju i slično. Ovo verovanje se uvrežilo u narodu zbog toga što treba prvo završiti sve poslove napolju koji ne mogu da čekaju zimu i hladnoću.
Shodno tome Miholjdan se smatra i danom posle kojeg treba polako početi sa pripremom zimnice. Posle Miholjdana nastupa prava jesen koja je kalendarski već uveliko počela, a oktobarski topli dani vezani za ovaj narodni i verski praznik poznati su kao Miholjsko leto.
Srpski narod veruje i da su rođeni na ovaj dan posebno nadareni i da će imati mnogo sreće u životu.
Za razliku od mnogih drugih crkvenih praznika kada se uglavnom ne rade kućni poslovi, u narodu postoji verovanje da na sutrašnji dan baš treba raditi - ali ne u kući.
S tim u vezi postoji i verovanje da se na Miholjdan ne treba venčavati. I ovo je verovanje takođe utemeljeno na tome da svatovi ne bi mogli da okupe goste jer su svi zauzeti drugim poslovima za pripremu za zimu.
