Духовске задушнице, познате и као летње задушнице, ове године "падају" сутра, у суботу, 7. јуна.
Верници Српске православне цркве суботу уочи Духова посвећују својим преминулим прецима. Обичаји налажу да се на такозване летње задушнице иде у цркву на Свету литургију, после које следи парастос за упокојене. По завршетку парастоса у цркви обичај је да се изађе на гробље и упале свеће за преминуле чланове породице.
Иако је наш народ навикао да на гробље износи храну коју ће преко хумке поделити "за душу" упокојених чланова породице и пријатеља, последњих година свештеници апелују да се то не чини. Они који не могу да дођу у цркву на Свету литургију и парастос, на гробље би требало да изнесу кувано жито, црно вино и свеће, што се иначе доноси и у цркву пре литургије. Свештеник ће окадити гробове и жито, вином прелити гробове и очитати молитву, а чланови породице ће упалити свеће за покојнике које помињу у молитвама.
У народу постоји веровање да је свећа упаљена на задушнице вреднија од свих свећа које палимо током године за преминуле претке.
У неким крајевима Србије уместо изношења куваног жита домаћице спремају погачу без квасца коју ломе изнад гробова упокојених чланова породице. У погачу се не ставља квасац, јер је он симбол напретка, а задушни дани нису дани празника, већ дани сећања на преминуле. Како се свака погача прави од житног брашна, тако је и бесквасна погача за задушнице симболичко подсећање на Христове речи: "Ја сам хлеб живота".
Молитва на задушнице
Уколико нисте у прилици ни да одете на Свету литургију, нити на гробље, свеће за упокојене чланове породице можете да запалите и код куће.
Док палите свеће, изговорите следећу молитву:
"Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни, и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотимично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу.
И усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање лица твога весели све од века свете твоје.
Даруј им царство твоје и учешће у неисказаним и вечним твојим добрима, и наслађивање у твом бесконачном и блаженом животу. Јер си ти живот, и васкрсење и покој уснулих слугу твојих, Христе, Боже наш, и теби славу узносимо са беспочетним твојим оцем и пресветим, и благим, и животворним твојим духом, сада и увек и у векове векова.
Амин."
Молитва за покојнике је велико доброчинство које живи потомци могу да учине за своје претке.
(Блиц)
