Босна и Херцеговина има химну без званичног текста већ 27 година.
Државна химна Босне и Херцеговине једна је од ретких у свету која се и више од две деценије изводи искључиво инструментално, без званично усвојеног текста, што је чини јединственим, али и политички осетљивим симболом једне државе која и кроз музику одражава своје сложене унутрашње односе.
Званична химна БиХ носи назив „Интермецо“ и дело је композитора Душана Шестића, а у употреби је од 1999. године, када је уведена одлуком тадашњег високог представника међународне заједнице у Босни и Херцеговини. Иако је мелодија прихваћена као државни симбол, текст никада није званично усвојен, упркос бројним покушајима, конкурсима и политичким иницијативама током година.
Како је дошло до садашње химне
Након рата и распада бивше Југославије, Босна и Херцеговина је пролазила кроз период изградње нових државних симбола. Претходна химна „Једна си једина“, иако емотивно прихваћена у једном делу јавности, није била прихватљива за све конститутивне народе у земљи, па је процењено да је потребно ново решење које ће бити неутралније и заједничко за све.
Тако је 1999. године усвојена инструментална композиција „Интермецо“, која је замишљена као компромисно решење без политичких или етничких референци у тексту, управо како би била прихватљива свим грађанима.
Зашто химна нема текст
Иако се годинама расправљало о увођењу речи, ниједан предлог није успео да добије коначну политичку подршку. Постојали су различити конкурси и комисије, а чак су и предложени текстови били израђени и разматрани у институцијама, али су се процеси редовно завршавали без договора.
Главни разлог лежи у сложеној политичкој структури Босне и Херцеговине, где је сваки покушај дефинисања заједничког текста често био предмет неслагања око језика, симбола и идентитета који би били укључени или изостављени. Управо због тога, химна је остала искључиво инструментална – као неутрално решење које не фаворизује ниједан народ.
Јединствен случај у Европи
Босна и Херцеговина се тиме сврстава међу веома мали број држава у свету чије химне немају званично усвојен текст. Иако су постојали предлози, па чак и верзије које су се изводиле на неслужбеним догађајима, ниједна није добила потребну институционалну потврду да постане део државног протокола.
Занимљиво је да се повремено и даље отварају иницијативе за доношење текста, али без коначног политичког консензуса, химна остаје иста – инструментална композиција која се изводи на спортским догађајима, државним церемонијама и званичним приликама.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
