У последњих неколико година, со је доживела прави имиџ преображај.
Морска, хималајска, келтска, црна, ружичаста, јодирана – полице продавница препуне су различитих врста соли, свака са сопственом причом о пореклу, минералима и наводним здравственим бенефитима. Међутим, када се скине слој маркетинга, остаје једноставна чињеница коју често заборављамо: хемијски гледано, готово свака со је – натријум-хлорид. Али која је со онда најздравија? То покушавамо да откријемо у наставку.
Со је… со
Без обзира на боју, цену или егзотично порекло, основна структура соли остаје иста: хемијски гледано, готово свака со је – натријум-хлорид. Разлике које се често истичу – попут трагова магнезијума, калцијума или гвожђа – у пракси заправо немају значајан нутритивни ефекат. Разлог је једноставан: со се конзумира у веома малим количинама, па су и ти додатни минерали присутни у занемарљивим дозама које не могу реално допринети здрављу.
На пример, израз богата минералима звучи импресивно, али у контексту свакодневне исхране више припада маркетингу него самој науци (и здрављу). Ако вам је циљ унос минерала, они се реално гледано далеко ефикасније и смисленије добијају из поврћа, воћа, интегралних житарица и орашастих плодова – не из соли.
Једина стварна код соли разлика која је важна
Када говоримо о здрављу, једина суштинска разлика међу солима је – јод. Јод је есенцијалан минерал неопходан за правилан рад штитасте жлезде, хормона и метаболизма. Управо зато је јодирана со деценијама препоручивана као једноставан и ефикасан начин превенције недостатка јода у популацији. Проблем настаје јер већина модерних, тренди соли – попут хималајске или разних гурманских варијанти – није јодирана. Њихова популарност често значи и ненамерно избацивање јода из исхране, што дугорочно може имати здравствене последице, нарочито код жена, деце и трудница.
Маркетинг вс. биолошка реалност
Скупа амбалажа, егзотично порекло и лепе приче о древним рудницима или нетакнутој природи не мењају биолошку реалност производа. Када су у питању основне ствари попут исхране, тело не реагује на дизајн паковања – већ на састав. То не значи да треба демонизовати фанцy соли, али је важно знати зашто их бирамо. Ако је у питању укус, текстура или кулинарски доживљај – сасвим је у реду да користите друге врсте соли. Ако је у питању здравље, онда је избор много једноставнији него што се чини.
И која је со онда најздравија?
Да закључимо: најздравија со није најскупља, нити она са најлепшом бојом или егзотичним пореклом. Иако различите врсте соли често долазе уз обећања о богатству минералима и посебним бенефитима, у пракси се те разлике готово и не рачунају. Најразумнији избор остаје јодирана со, коришћена у умереним количинама, јер једина има јасно доказан допринос здрављу кроз обезбеђивање јода, кључног за правилан рад штитне жлезде. У свету препуном нутриционистичких трендова – које, руку на срце, једва да успевамо да испратимо – понекад је најбоља одлука она која се ослања на знање, проверене чињенице и потребе организма, а не на добар маркетинг.
(Лепота & Здравље)
БОНУС ВИДЕО:
