Од батака до бифтека, стручњаци оцењују најбоље комаде меса и откривају како могу да побољшају рад вашег мозга, костију и тела.
У исхрани, као и у животу, све што је екстремно - обично нам не користи. Преједање сочним бифтецима и кобасицама сваког дана у недељи, нажалост, један је од тих екстремних примера. Ипак, постоји много разлога због којих би требало да наставите своју љубав с месом.
Иако се биљна исхрана сматра једном од најбољих опција, о којој се много говори у последње време, чињеница је да је месо одличан извор виталних витамина и минерала. Они се природно не налазе у другим намирницама, а наше тело их користи да би све, од костију до мозга, функционисало како треба.
"Месо је богато хранљивим материјама и пружа висококвалитетне протеине, гвожђе, цинк и Б витамине који су кључни за енергију, функцију мозга и опште благостање. Не треба потпуно избацити месо, али такође није потребно јести га при сваком оброку", каже Прија Тев, нутрициониста из Диетитиан УК и ауторка књиге Тхе ДАСХ Диет.
Роб Хобсон, нутрициониста са више од две деценије искуства и аутор књиге Унпроцесс Yоур Фамилy Лифе, једе месо два до три пута недељно, углавном пилетину и ћуретину.
"Најздравији приступ је јести мање порције квалитетног, немасног, минимално обрађеног меса, уз обиље биљака, махунарки и целих житарица".
Два стручњака оцењују најздравије врсте меса. Рангирали су сваки комад и објаснили како ће побољшати рад вашег мозга, костију и тела. Неки резултати могу да вас изненаде.
Најздравије месо - рангирање
"Када се пореди месо, највеће здравствене разлике настају због садржаја масти, обраде и начина припреме", каже Хобсон.
При оцењивању, стручњаци су узели у обзир садржај масти, калорија и соли, као и густину протеина, витамина и минерала да би их рангирали од најбољег до најгорег.
1. Ћурећи филе
Стручњаци сматрају да би ово месо требало чешће да се налази у исхрани.
"Немасно је, сиромашно засићеним мастима и богато протеинима", примећује Тев.
Свака порција од 100 г садржи само 0,18 г засићених масти и 22 г протеина, уз укупно 98 калорија.
"Богато је ниацином (витамин Б3), који подржава метаболизам енергије и садржи селен, антиоксидативни минерал важан за имунитет и здравље штитасте жлезде", додаје Хобсон.
Препоручују печење или роштиљање, али избегавајте кремасте прилоге, који су обично богати калоријама и мастима.
2. Пилећи филе
Пилетина је најчешће конзумирано месо и то с разлогом.
"То је још једно немасно месо са одличним квалитетом протеина и минималним мастима", примећује Хобсон.
Порција од 100 г садржи 96 калорија, 0,45 г засићених масти и 20,6 г протеина, што је мало мање немасно и нешто мање богато протеинима од ћуретине.
"Пружа Б витамине, фосфор и мале количине цинка. Такође је лако сварљиво, што га чини добрим избором за особе са мањим апетитом или пробавним проблемима", истиче.
Препоручује печење или роштиљање са зачинима, биљем и маслиновим уљем и избегавање превише сланих маринада.
3. Батаци
"Батаци су ми омиљени", каже Хобсон.
"Имају нешто више масти у односу на филе, али су и даље хранљиви и укусни", примећује Тев.
Порција од 100 г без коже садржи 134 калорије, 2 г засићених масти (четири пута више него пилећи филе) и 16,7 г протеина.
"Виши садржај масти чини их сочнијим и богатијим гвожђем и цинком. Тамније месо садржи више миоглобина, што је извор хем гвожђа које се боље апсорбује од биљних извора", примећује Хобсон.
Препоручује печење или динстање са поврћем.
4. Говеђи бифтек
Љубитељи бифтека, радујте се.
"Бифтек је један од најбољих извора хем гвожђа, цинка и витамина Б12, што је кључно за производњу црвених крвних зрнаца и енергију", каже Хобсон.
"Немасни комади су релативно сиромашни засићеним мастима ако се припремају једноставно. На пример, 200 г филе бифтека садржи 5,2 г засићених масти, 350 калорија и 58,4 г протеина".
Препоручује роштиљање или кратко пржење са минимално уља и сервирање уз поврће богато влакнима или интегралне житарице.
5. Свињски котлети
"Свињетина је добар извор тиамима (витамин Б1), који помаже претварање хране у енергију" каже Хобсон.
Међутим, то је маснији комад меса, а бели слој масти дуж котлета је углавном засићен, па је најбоље одсећи га пре припреме, иако остављање даје више укуса.
Порција од 100 г садржи 7,2 г засићених масти (у поређењу са 0,18 г у ћурећем филеу), 243 калорије и 16,7 г протеина. Тев препоручује печење или роштиљање, а не пржење у уљу или путеру.
6. Свињски бут
Свињски бут је често маснији, сервиран са корицом или сосом и обично сланији, примећује Тев. На пример, свињски бут садржи 7,4 г засићених масти, 0,15 г соли, 230 калорија и 17,2 г протеина.
"И даље може да буде хранљив, пружа гвожђе, цинк и Б витамине, али величина порције и начин припреме праве велику разлику", додаје Хобсон. Тев саветује избор немасног комада, одсецање вишка масти и контролу соли.
7. Јагњећи бут
Јагњећи бут је одличан ручак и може да користи нашем здрављу.
"Јагњетина је укусна и добар извор гвожђа, цинка и коњуговане линолне киселине, која се проучава због потенцијалног антиинфламаторног ефекта", објашњава Хобсон.
Лоша страна је што је једно од најбогатијих засићеним мастима. Порција од 100 г бута садржи 4,9 г засићених масти, 168 калорија и 17,1 г протеина.
Тев препоручује одсецање вишка масти и једноставно печење са свежим зачинским биљем, без путера или уља.
8. Кобасице
Кобасице очигледно нису најздравији начин конзумирања меса.
"Обично имају 25-35 одсто масти, мешавину засићених масти и соли", примећује Хобсон.
9. Шунка
Шунка спада у категорију прерађеног меса и садржи конзервансе који формирају токсичне хемикалије зване нитрозамини, које могу да оштете ћелије слузокоже црева. Поред тога, обично је богата сољу. Порција од 100 г садржи 1,9 г соли (одраслима се саветује да не уносе више од 6 г дневно), 120 калорија, 1,4 г засићених масти и 20,5 г протеина.
Иако шунка није опасна у малим количинама, важна је учесталост конзумирања, према Хобсону.
"Уживајте у шунки повремено. Послужите је са намирницама богатим витамином Ц, као што су парадајз или паприка, како бисте смањили формирање нитрозамина у цревима", саветује.
10. Сланина
Иако је хрскава и укусна, сланина је "прерађена и слана", истиче Тев. Као и шунка, сланина садржи конзервансе који могу да утичу на слузокожу црева.
Две кришке сланине садрже 1,32 г соли, 119 калорија, 2,9 г засићених масти и 10,1 г протеина. Хобсон препоручује да се тражи сланина са смањеним садржајем соли и по могућству без нитрита.
"Бирајте немасну сланину и уживајте у њој повремено", додаје Тев.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
