Болест од које је преминула Луси Марковић погађа мали проценат популације, а поред пецкања, затезања коже, нелагодности и бола, изазива и низ психичких проблема
Хрватско-аустралијскаманекенка, Луси Марковић, после низа захвата којима су лекари покушавали да је спасу и санирају артериовенску малформацију (АВМ) у њеном мозгу, изгубила је битку и преминула у 27. години.
Болест од које је преминула, погађа мали проценат популације. Артериовенске малформације карактерише присуство измењених артерија и вена које комуницирају директно једне са другима, заобилазећи капиларну мрежу. Због масивног крварења, оне се класификују као абнормалности које су потенцијално опасне по живот.
Најчешће се јављају у пределу главе и врата. Присутне су од рођења, а ређе могу да се јаве као последица трауме, проширења лумена крвних судова током сепсе, трудноће или пубертета. . Најчешће се налазе на образу, уху, носу и челу.
Измењени крвни судови видљиви који су на кожи лица, деколтеа и ногу нису само естетски, већ и медицински проблем. Често су разлог за тражење лекарске помоћи због притужби као што су пецкање, затезање коже, нелагодност или чак бол. Они изазивају нетолеранцију на козметику која се користи у свакодневној хигијени. А такође могу да узрокују ограничење физичке активности.
Неугледна појава васкуларних промена, посебно оних које се јављају у пределу лица, изазива низ психичких проблема који могу да доведу до дисфункција у породичном и професионалном окружењу.
Ипак најозбиљније симптоме изазивају малформације које се налазе у централном нервном систему (напади, главобоља). Заузврат, артериовенске малформације могу да буду не само извор бола, упале, отока и озбиљног крварења, већ могу да доведу и до конгестивне срчане инсуфицијенције. Код венских малформација могу да се развију различити поремећаји коагулације, често се јавља тромбоза.
(Мондо)
