Да ли претеривање са суплементима може да нам нашкоди, колико стрес утиче на здравље, зашто све више људи има проблеме са варењем и шта је истина о паразитима у организму?
О овим питањима говорили су прим. др Јелисавета Куносић, неуроимунолог, пулмолог и интерниста, др сци. Марина Лукетина Шуњка, доктор медицинских наука и нутрициониста, и др Владимир Синицки, специјалиста радиологије и квантне медицине, гостујући у емисији „Жена за сва времена“ на телевизији К1.
Једна од најважнијих порука разговора била је да добар имунитет не значи нужно што јачи имуни одговор, већ правилно функционисање одбрамбеног система организма. Гости су говорили и о свакодневним навикама које могу да наруше здравље, али и о грешкама које људи праве покушавајући да га сачувају.
Др Куносић: „И појачан имунитет може да буде проблем“
Прим. др Јелисавета Куносић нагласила је да имунитет не треба посматрати само кроз то колико се често разбољевамо, већ и кроз способност организма да правилно реагује.
„Значи, постоји и то да је појачан имунитет, па не ваља. Не ваља ни то“ – истакла је др Куносић, говорећи о аутоимуним поремећајима и потреби да се утврди због чега је дошло до поремећаја имуног одговора.
Према њеним речима, на здравље значајно утичу сан, расположење, боравак у природи и свакодневне навике.
„Много је важно да си стабилан, да си срећан, да си под сунчевим зрацима бар 20 минута дневно, да лепо спаваш“, објаснила је докторка.
Посебно је упозорила на последице савременог начина живота, у којем се људи непрестано боре са обавезама, амбицијама и недостатком времена.
„Ми константно имамо стрес и стално смо незадовољни. Јер стално нешто желимо што у том моменту не можемо да добијемо“, поручила је др Куносић.
Витамин Д – између недостатка и претеривања
Једна од тема која је изазвала посебну пажњу била је употреба витамина Д. Саговорници су говорили о његовој улози у организму и значају боравка на дневном светлу, али и о опасности од неконтролисаног узимања суплемената.
Др Владимир Синицки упозорио је да поједини пацијенти годинама узимају витамин Д без претходних анализа и медицинског надзора.
„Нећете узимати без контроле, бесконачно, годинама, као када је била корона пре пет година, узимати суплементацију“ – нагласио је др Синицки.
Он је навео да се у пракси сусреће са пацијентима који верују да веће количине витамина аутоматски значе и бољу заштиту од болести, иако прекомерни унос одређених суплемената може да има нежељене последице.
Нутрициониста упозорава: „Ако унесете више протеина него што вам треба...“
Др сци. Марина Лукетина Шуњка осврнула се на тренд повећаног уноса протеина, нарочито међу људима који желе да буду здравији, физички активнији или да изграде мишићну масу.
„Ако ви унесете више него што вам треба протеина, тело нема шансе то да складишти. То је поента приче. А ви не знате кад сте у вишку“ – објаснила је нутриционисткиња.
Како је навела, људи често не размишљају о укупном дневном уносу протеина, већ их додају исхрани и онда када их већ довољно добијају кроз редовне оброке.
„Не кажем да ћемо се ми због тога разболети, да ће нешто фалити нашим бубрезима“, додала је, наглашавајући да организам мора да обради и елиминише вишак азотних продуката насталих разградњом протеина.
Њена порука била је да исхрана треба да буде прилагођена стварним потребама организма, уместо актуелним трендовима.
Стрес може да поремети и варење
Говорећи о вези између психичког стања и физичког здравља, др Марина Лукетина Шуњка истакла је да није важно само шта једемо већ и у каквом стању организам прима храну.
„Ми можемо савршено појести невероватно добру, квалитетну домаћу храну, али бити у стресу и не дозволити добар процес варења, добру апсорпцију и храњење читавог система“ - упозорила је.
Она је описала свакодневицу савремених жена које покушавају да ускладе посао, породицу и бројне обавезе, док сопствене потребе непрестано остављају по страни.
Како је објаснила, многи током радне недеље прескачу оброке, једу у журби и не одмарају се довољно, а затим се изненаде када се током викенда осећају исцрпљено или се разболе.
Др Синицки о проблемима са желуцем и глутену
Др Владимир Синицки навео је да су тегобе дигестивног система веома честе међу пацијентима са којима се сусреће.
„Гастритис је јако чест. То је малтене болест коју има 80 одсто људи који дођу код мене на преглед. Не рачунам децу“, рекао је др Синицки, говорећи о искуствима из своје праксе.
Као неке од могућих фактора који доприносе желудачним тегобама навео је стрес, неправилну исхрану, претерано конзумирање алкохола и навику испијања кафе на празан стомак.
У разговору је отворена и тема глутена, његове заступљености у савременој исхрани и проблема које поједине особе имају са његовим подношењем.
Важно је, међутим, разликовати целијакију, алергију на пшеницу и друге облике осетљивости од уверења да је глутен сам по себи штетан за све људе.
Квантна медицина – шта тврде њени заговорници?
Др Синицки говорио је и о методама које користи у оквиру квантне медицине, објашњавајући да се, према његовом приступу, поремећаји у организму могу разматрати и на ћелијском нивоу.
„Наш организам константно има потребу да се обнови или да се опорави“, рекао је Синицки.
Он је изнео тврдњу да биорезонантни и термовизијски уређаји могу да пруже информације о здравственом стању и могућим поремећајима у организму.
Ипак, важно је нагласити да такве тврдње о дијагностичким могућностима биорезонанце нису потврђене поузданим клиничким доказима. Ове методе не могу да замене стандардне медицинске прегледе, лабораторијске анализе и доказану дијагностику.
Паразити у организму – када постоји разлог за забринутост?
Посебну пажњу у емисији изазвала је тема паразита и могућих начина инфекције.
Др Јелисавета Куносић говорила је о различитим паразитским обољењима и симптомима који могу да се појаве у зависности од врсте паразита и органа који је захваћен.
Др Марина Лукетина Шуњка објаснила је да до инфекција може доћи на различите начине, укључујући конзумирање недовољно термички обрађене хране.
„Безброј начина постоји да ми дођемо до било које групе микроорганизама“, навела је нутриционисткиња.
Нагласила је и значај правилне исхране и здравља гастроинтестиналног система.
„Да водимо рачуна о свом гастроинтестиналном тракту, да се хранимо тако да наша исхрана буде разнолика, да има ферментисаних производа“, саветовала је.
Саговорници су разговарали о улози корисних бактерија у варењу и значају намирница које подржавају здравље цревне микробиоте.
Иако је у емисији поменуто и превентивно узимање антипаразитских лекова, таква терапија не препоручује се рутински без одговарајуће медицинске индикације.
Шта је најважније за очување здравља?
На крају, из разговора се издвојила порука да очување здравља не зависи од једног витамина, суплемента или намирнице, већ од укупног начина живота.
„Основно што се тиче имунитета је добар сан, адекватна исхрана“ – истакла је др Куносић.
Др Марина Лукетина Шуњка посебно је подсетила на значај здравља црева и правилног варења, док је др Владимир Синицки упозорио на неконтролисану употребу суплемената.
БОНУС ВИДЕО:
