Пресудан момент у њеном животу био је сусрет са Драганом Бабићем...
Буњевка личнког порекла, легендарна Тереза Ђелмиш Бабић, из ђачке клупе, док је похађала пету годину Учитељске школе, са 19 одведена је на модну писту и проглашена је најлепшом Војвођанком, а потом се окитила и титулом Мис Југославије, од тада њен живот поприма обрисе холивудског филма. Отварају јој се разна врата, највеће фаце Београда јој се удварају, а она окреће леђа популарости и бира - образовање. Међутим, њена судбина била је невероватна, факултет је завршила у крилу чувеног новинара Драгана Бабића, па преко 30 година уживала у браку са Американцем, била је преводилац, лектор и новинар, а сада ужива на селу са унуцима. Иако је бежала од светла рефлектора, јавност је увек занимало где је и шта ради, а она је одлучила да проговори тек после 40 година и то је урадила за емисију Док анђели спавају.
Рођена је 2. јуна 1951. године у Београду, потекла је из радничке породице - од оца Лајоша, металостругара из Суботице, и мајке Маре, машинског техничара из Лике, а има и млађу сестру Божану.
- Са сестром сам босонога одрасла у бајковитим виноградима и са животињама. Гледали смо како их родитељи хране и учестовали смо у томе. Сестра и данас има и салаш и животиње и, ево, сад сам се и ја са задовољством вратила. Винограде треба гајити, то је света категорија, за мене има свето значење - рекла је Тереза у емисиј "Док анђели спавају" пре неколико месеци, те се осврнула на титулу мисице:
- Ето, и то је право чуда да сам из свог босоногог детињства лансирана у некакви београдски џет-сет, где сам упознала и писце, и сликаре, и глумце. Али сам се после такмичења у Лонодну вратила у школаску клупу да завршим пети разред Учитељске школе и то је престављало чудо за новинаре, нису могли да верују да сам се вратила у Суботицу у своје "блатиште".
Маштала је о томе да постане учитељица, а новчана награда коју је добила као краљица лепоте омогућила јој је да упише Филолошки факултет у Београду. Иако су на њену адресу пристизале бројне понуде из света естраде, глумце, моделинга, Тереза је имала само једну жељу - да напредује у образовању.
Како је постала најлепша девојка у Југославији?
Драган Бабић & Лив Уллманн 1980. пиц.тwиттер.цом/тд1ЕеwлН0х
— Миско Миско (@тодДМ53изјАСпРе) Април 17, 2021
На такмишењу у лепоти однела је убедљиву победу.Жири, састављен од многих познатих личности (Оливер Млакар ТВ водитељ, Бата Живојиновић глумац, Драган Џајић фудбалер…) донео је одлуку да је Мис Југославије 1970. године – Тереза Ђелмиш из Суботице.
На спектаклу у Дому синдиката у Београду, између 24 девојке из свих крајева земље, понела је круну. Осим тога, тада је добила и новчани награда, аутомобил Фиат 1300, шиваћу машина Багат и пут у Лондон и учешће на избору за Мис света.
На светском избору, Тереза је ушла у топ 10 али не и у прву тројку, како је типовала већина присутних новинара из света. Када се вратила кући, чекала су је светла естраде и одлука о томе шта даље. Тих година је та титула обећавала глумачку , певачку или каријеру фотомодела и место у тадашњем џет сету. Тереза је од свега одабрала да иде на факултет.
И како јавност није могла да верује да се одмах после светског избора лепоте вратила на извориште, снимљена је емисија о Терези која је живела у Учитељској школи након такмичења. Управо тада се дешава судбоносно сусрет за њу.
- Драган Бабић је дошао је да сними емисију са мном и да види како изгледа мој животу у Учитељској школи, као и како држим часове ђацима првацима. И то је било исто чудо што је емитовано - открила је недавно Тереза.
Велика љубав са Бабићем
Пресудан момент у њеном животу био је сусрет са Драганом Бабићем, својевремно једним од најбољих новинара који је био аутор бројних ексклузивних телевизијских интервјуа. Драган је снимио емисију "Двоглед" о Терези и од тада се нису одвајали пуних девет година.
- Ма ја нисам пратила та такмичења, знала сам само неке наше чувеније лепотице. На такмичење се нисам ја пријавила, већ је то урадио новинар из суботичких новина Миленко Брустулов. Сликао је једном приликом на Палићу и послао те моје слике у "Базар" и друге наше листове. И посао их је и на конкурс, такорећи, без мог знања. Кад сам добила позив да се појавим у Зрењанину, била сам стављена пред свршен чин. На изненађење свих и на своје изненађење била сам изабрана за најлепшу. После сам дошла у Београд и тамо исто била најлепша - рекла је Терета у емисји "Двоглед" 1971. године.
Управо тада настаје и чувени кадар у којем Тереза и Драган, на његов предлог, возе бицикле поред Палића. Већ при првом сусрету међу њима су се створиле љубавне варнице.
- Пошто је Бабић био из филмског света, он је предложио да ми снимино ту сцену. Он је све то сложио и ми смо онда возили наредних десет година - рекла је чувена лепотица кроз осмех.
Али, та њихове вожња није имала очекиван крај, у њихов однос умешала се, додуше ненамерно, чувена глумица Лив Улман.
- Та вожња завршила се срећно, јер је на путу био мој син Дамјан. Међутим, саобраћај је улетела Лив Улман, чувена глумица са којом је Драган снимао емисију у Лондону "То сам ја", коју сам му, чак, ја и помогла да је осмисли. Он после "Двогледа" није знао шта ће, исписао се, остао је без идеја, па смо му предложили да направи ту серију и успео је да уговори интервју са Лив - испричала је Тереза до детаља како је њена љубав са Драганом почела да се гаси, те додала:
- Заједно смо и осмислили име серијала "То сам ја", са идејом да саговорници буду искрени и отворени. Отишао је у Лондон да сними ту емисију, и ту се десила нова љубав "а ла Бабић". И ја сам била остављена на улици у седмом месецу трудноће. То сам јуначки поднела, некако сам имала чудесно смирење. И нисам "дуго" плакала, само два, три месеца, док се Дамјан није родио. Тако сам ја постала мајка и пренела сву љубав на своје дете. На једног новог Бабића.
Надовезује се и истче да је од тадашњег директора РТС-а Боре Мирковића затражила да не даје отказ Драгану Бабићу.
- Он је само дигао сидро и оставио и мене, и телевизију и Југославију и све од заљубјености своје. Отишла сам да замолим Бору да му не да отказ, јер ћу онда ја да изгубим здравствено и социјално осигурање, не бих могла ни да се породим у породилишту. Када је чуо причу и да ја нисам запослена на РТС-у, већ под уговором, одмах је издао декрет да се запослим. И тако сам ја примљена на посао 15. августа, а породила се 18. 08. 1980. године и родила мушко -говорила је чувена мисица.
Цео Београд се чудио, а са друге стране, и дивио како се Тереза издигла из читаве ситуације.
- Имала само коме да се окренем и шта да радим. Била сам лектор и преводилац за мађарски и енглески језик. Преводила сам мађарске филмове, добро сам зарађивала и то ме је испуњавало.
Дамјан је заврио Академију ликовне уметности, али никада није осетио шта значи живети у породици са родитељима.
- Никада нисам живео у породици, имао сам нула година када су се моји родитељи растали - рекао је када је имао само 15 година.
Како је истакла, Драган је био омиљени шмекер, интелектуалац, сјајан писац, а књиге су биле његова страст.
- Обожавао је књиге. Прво би их мазио, па онда читао. Обавезно би подвлачио реченице и писао своје примедбе, зато је волео да поседује књиге које чита. Данас када Дамјан то чита, смеје се и доживљава их лично.
Како је нагласила, и факултет је завршила током брака са Бабићем и то код њега у крилу.
- У његовом крилу сам завршила Филолошки факултет. И ја сам Драгану Бабићу бескрајно захвална и што ме је узео и што ме је оставио. Могу тако рећи, зато што је тако, ваљда, требало да буде. Мислим да је њему Бог дао нешто што није могао да одбије, да би мене ослободио за неке нове задатке који су ме чекали - сматрала је Тереза.
Неочекивана љубав у авиону
Даље је пут одвео у Америку.
- Скале Митић ме је молио да не седим тако као учмала распуштеница, него да кренем у Њујорк са Миром и њим. Он је послом ишао у Канаду, а нас је хтео да поведе у Њујорк, да се мало проведемо. И ја сам пристала. То је био април 1986, и док смо биле тамо, избија Чернобил, а то је пореметило многе планове. Мира и Скале су се вратили раније, а ја сам имала ту резервисану јефтинију повратну карту и морала сам да чекам до 12. маја. Једва сам издржала, гледајући на телевизији оно застрашивање народа. И дошао је тај дан повратка, лет је био из Њујорка до Франфуркта, па се ту преседало у мањи авион за Хрватску и Србију. Међутим, због техничких проблема, слетели смо у Љубљану. Сви смо били евакуисани, пси су прегледали наше пртљаге, а ту је био један амерички господин који је све прихватао са дозом хумора. И мене су били прозвали да отворим кофер, а у њему су биле неке играчке за Дамјана. И онда је тај шарманти гоподнин рекао како смо због мене слетели и дангубимо шест сати, све то са дозом хумора - прича Тереза.
Описује како је један занимљив човек из Лос Анђелеса, обучен у стилу америчког сељака, некако потенцирао да њих троје наставе разговор.
- Док смо ишли ка авиону, причао ми је тај шарманти Американац како је његов отац Илија дошао из Одесе 1921, и кад је рекао то: "Илија", некако ми је зазвучало мило. Ушли смо у авион, ја сам отишла скроз напед, и ево и њих двојице, наставили смо разговор, решим да не будем намћораста више и да комуницирам мало. И ту се ми договоримо да се видимо у Београду, а тај господин се звао Ричард Гулд. И ја обећам да ћу доћи.
Али, када је сутрадан контактирао, смишљала је изговоре да не оде.
- Рекла сам му да имам сина и да нема ко да га чува, а он ми је одговорио да без њега ни не долазим. Кренемо Дамјан и ја, кад долази моја сестра и каже ми: "Ја сам сад дошла, а ти идеш на састанак са тамо неким Американце", и ја поведем и њу. И тако ми чопоративно дођемо у "Мадеру". Моја сестра је водила разговор и спасла ствар. И углавном, након три године, тај господин је постао мој муж. И кад је дуго дете било на путу, ми смо се преселили у Америку. У августу 1989. смо се преселили, ја сам ћерку родила у септембру.
Са Ричардом је живела пуних 30 година заједно.
- Сакле Митић је био и наш кум на венчању у Њујорку и све време је био уз нас. Били смо заједно до краја. Изненада је преминуо од инфаркта.
Постала је 1992. године дописник РТС-а из Уједињених нација. Девед година живела је у САД-у, да би се 1998. године вратила у Београд и до пензије радила у преводилачкој служби РТС-а, а јављача се и као репортер ЦНН-а из наше престонице.
Иако су јој предвиђали светску каријеру због очаравајуће лепоте и елоквентности, Тереза је одабрала потпуно другачији живот.
Данас је Тереза седамдесеттрогодишња лепотица с белом косом везаном у дугачку плетеницу, која оставља без даха једном обичном, људском, и нечувеном искреношћу.
Живи у Инђији у родитељској кући, где гаји кокошке, патке, козе, псе и маце. За себе каже да је сељанка из Сремна која се преко Лондона, Њујрока и Пекинга опет вратила у винограде.
- Како сам се вратила животу на селу и животињама, схватила сам да пуно значи живети са животињама, јер, та веза је јако битна. У животињама живот тиња, видите ту има тињање животно и смисао живота. Имату неку животињу - куче, маче, тада се у вези и са животом сами. И у Кустуричин филм "Живот је чудо" почиње сценом где грувају топови и рат бесни, а са друге стране, у једном ћошку квочка рађа пилиће. И живот тиња, без обзира на рат и рушење једног света - објашњава ова невероватна дама.
Сваком својом бором се поноси и никада јој није падало на памет да нешто ради на лицу.
- Не морам ништа да радим, јер ја нисам јавна личност, већ сељанка из Срема. Добра сам својој деци и унучићима таква каква сам. Добра сам и мојим баштама и виноградима. Људи воле природност, то је луксуз који је мало коме дат - закључила је непоновљива Тереза Ђелмиш Бабић.
(Текст преузет са yт канала Док анђели спавају)
Читаву емисију можете погледати у видео испод:
(Стил)
