· · Number of comments: 0

Преслатке бебе животиња: Ове фотографије ће свакоме улепшати дан (ФОТО)

Научно је доказано да бебе животиња изазивају неверобатну реакцију код људи

1670497232_macke.jpg
Фото: Схуттерстоцк

Бебе животиње су више него слатке и умиљате — оне су еволуциона чуда која се ослањају на свој љупки изглед како би преживеле.

Прочитајте још: Сазнајте колико ће ваш ПАС да порасте: Стручњаци кажу да је једна МЕТОДА је најпоузданија

Када видимо одраслог лава, осећамо се уплашено, али када видимо младунче лава, инстинктивно желимо да га мазимо или да се бринемо о њему. Због чега?

Испоставило се да постоји научно објашњење за људску реакцију на бебе животиња.

Аустријски етолог и зоолог Конрад Лоренц је 1943. године први говорио да све бебе — било људске или не — деле специфичне особине које су универзално неодољиве. Ове особине укључују велику главу, мало тело, ситан нос и уста, округли образи и високо чело.

Фото: Схуттерстоцк

Лоренц је овај шаблон назвао "бебећа шема". Научници верују да ове особине, било да су код људских или животињских беба, код људи буде исту инстинктивну реакцију.

"Наша новорођенчад и мала деца – као и вец́ине врста – имају одређене специфичне особине", рекао је за ББЦ Дејвид Бараш, професор психологије на Универзитету у Вашингтону који проучава понашање људи и животиња.

Али није само изглед бебе оно што изазива реакцију. Људи такође реагују на понашање које имају и људске и бебе животиња. На пример, неспретан ход бебе слона подсец́а нас на неспретност којој сведочимо код наших малишана, и изазива исту реакцију.

Фото: Схуттерстоцк

Истраживања показују да наклоност према новорођенчади почиње да се обликује у нашој психи када имамо само три године, а касније бива ојачана друштвеним нормама које кажу да морамо да се бринемо о својој деци.

Научници верују да је наш инстинкт да бринемо о бебама вероватно био еволуциона адаптација јер "свака предиспозиција да будемо посебно добронамерни према створењима која испуњавају ''бебећу шему" била је фаворизована природном селекцијом.

Фото: Схуттерстоцк

И наша жеља да физички додирнемо или држимо бебе, такође је мотивисана овим стимулусом који покрец́е биолошку реакцију у нашем мозгу, било да држимо пахуљасто маче или само гледамо слике беба животиња.

Фото: Схуттерстоцк

- Знамо да када видимо младу животињу или дете] постоји заиста брз налет активности у орбитофронталном кортексу, делу мозга који је укључен у награђивање", објашњава Елоиз Старк која проучава интеракције родитеља и деце на одељењу за психијатрију, на Универзитету у Оксфорду.

 

Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ

Post a Comment
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.