Иза тог звучног, измишљеног имена крила се девојка са села, рођена 1884. године у Канади као Флоренс Најтингејл Грејем.
Њени родитељи, шкотски досељеници, назвали су је по славној британској болничарки Флоренс Најтингејл, што је у то време било невероватно популарно.
Флоренс, најмлађа од петоро деце, требало је да крене стопама чувене имењакиње, али одустала је од школовања за медицинску сестру и 1907. године придружила се старијем брату у Њујорку.
Кад се запослила као благајница у салону лепоте, брзо је постала приправница и марљиво учила сваки детаљ о нези и козметици. Покушала је да отвори козметички салон с колегиницом Елизабет Хабард али убрзо су раскинуЛе партнерство и Флоренс је одлучила да покрене посао самостално. Позајмила је од брата 6.000 долара и 1910. године под именом "Елизабетх Арден" отворила је свој први салон лепоте на монднској Њујоршкој Петој авенији.
Неки сматрају да је име преузела од бивше пословне партнерке, други кажу да се тако прозвала у част краљице Елизабете И. зато што је ова била велика обожаватељка козметике. Презиме Арден инспирисано је песмом “Еноцх Арден” енглескога песника Алфреда Тенисона.
Елизабет Арден упадљиво је офарбала врата салона у црвено да се издвоји из околине. Тако је настао њен славни "Ред Доор" концепт “потпуне лепоте“ у којм клијенткиње иза црвених врата очекује луксузна нега. Сама је производила козметику и осмислила иновативне третмане који су убрзо постали хит у Њујорку. Већ за шест месеци вратила је брату новац који јој је позајмио.
У време кад је шминку била прихватљиво видети само на глумицама, Елизабет је представила модеран маке уп и увела “макеовер“ у својим салонима, па су се и даме из високог друштва ускоро почеле шминкати.
1912. придружила се хиљадама жена које су марширале Петом авенијом захтевајући право гласа - носиле су црвени руж који је Елизабет Арден креирала за њих.
Од 1915. почела је да отвара салоне лепоте широм света, а 1918. удала се за Томаса Луиса који јој је био “бизнис менаџер“ али није му допустила да поседује деонице њене компаније. Развели су се 1935., након што је побегао с једном од њених радница.
Након развода запослио се код њене тржишне супарнице Хелене Рубинштајн која је у то време такође била једна од најмоћнијих жена у индустрији лепоте. Хелена је називала Елизабет “оном другом“ а Елизабет је о Хелени говорила као о “оној жени“. Осветољубиво су се “подметале“ у свакој могућој прилици више од пола века, а да се никад нису ни упознале!
Имале су много тога заједничког, укључујући и то да су обе окончале први брак због неверних мужева, а потом се удале за мушкарце који су лажно тврдили да су руски принчеви (други брак Елизабет Арден је био са самозваним аристократом који је потрајао само две године).
“Свака жена има право да буде лепа“ била је омиљена изрека Елизабет Арден која је радо говорила и то да око себе жели само људе који могу учинити немогуће. Непрестано је била у потрази за новим начинима промоције: едуковала је путујуће промотере и продавачице, рекламирала се у новинама и биоскопима, имала је радијску емисију и снимала савете о лепоти на грамофонске плоче... 1930. представила је "Еигхт Хоур", крему која је постала светски класик неге, а 1934. претворила је свој летњиковац у Мејну у први “беаутy спа”.
1935. лансирала је легендарни парфем "Блуе Грасс". Тридесетих година продрмала је свет лепоте “тотал лоок” идејом усклађивања шминке и лакова за нокте, а за Другог светског рата креирала је руж којег су жене у војсци добијале за подизање морала.
1962. француска влада одликовала ју је Легијом части за допринос козметичкој индустрији.
Иза себе је оставила огромно царство које је неколико пута мењало власника, а 2001. купила га је француска компанија "Френцх Фрагранцес Инц". (ФФИ) која се данас зове Елизабетх Арден Инц. Створили су познате линије "Преваге", "Церамиде", "Ред Доор" и "Греен Теа", а годишњем приходу већем од милијарде долара знатно допринсои то што су један од највећих произвођача “целебритy” парфема.
