Психолози откривају на који начин мајка уништава ћерку.
Постоји истина о којој се ретко говори наглас: често праву трауму код девојчица не изазива непознати агресор, бучна група или пријатељица са лошим навикама, већ сопствена мајка.
Ово није зато што је мајка лоша. Напротив – најчешће она искрено жели најбоље за своје дете. Проблем лежи у ограниченом "арсеналу" алата које поседује: речи које је чула од своје мајке, реакције на које је навикла током детињства и животне обрасце које несвесно преноси даље. То ствара ланчану реакцију – пренос искустава и модела понашања јер једноставно не постоји другачији пример.
Када одрастала жена одгаја ћерку са овим унутрашњим инструкцијама, оне често укључују ставове као што су: "Не можеш веровати мушкарцима", "Мораш да будеш згодна да би била вољена" или "Главно је да се удаш, а даље шта буде…". Ови обрасци, иако често несвесно усвојени, више не одговарају стварном животу, већ стварају унутрашњу напетост, страх и осећај очекивања.
Пројекција мајчиних страхова
Свака мајка делује унутар сопственог света и верује да је њен пут прави. Кроз властите приоритете, вредности и искуства преноси се поглед на свет. Девојчице, међутим, упијају све: мајчине сумње, страхове, незадовољство или константни осећај жртвовања.
Мајка је често први модел женске улоге којем се ћерка диви. Ако мајка не воли себе, стално се жали или се жртвује, ћерка то интернализује као норму. Таква унутрашња мапа утиче на понашање девојчице и њен однос према себи и другима.
Штетни ставови и поруке
Стално понављање фраза попут: "Сви мушкарци варају", "Превише си добра да би те волели" или "Мораш да се уклопиш у очекивања других" има токсичан ефекат. Ове реченице полако, али сигурно, обликују перцепцију детета о свету, самопоуздању и односима.
Девојчице одрастају са два кључна става: страх од мушкараца и недостатак љубави према себи. Последице се огледају у томе што се боје да буду паметне, лепе или самосталне – јер су интернализовале мајчине страхове и забринутости.
Активна педагогија кроз пример
Деца не уче само кроз речи, већ кроз посматрање и имитацију. Говорити "буди срећна" или "можеш све" није довољно ако дете види депресију, бес или незадовољство код родитеља. Права брига значи показати сопственим примером како волети себе, како бити стрпљив, радостан и слободан у одлукама.
Примена практичних примера, уместо апстрактних савета, омогућава девојчици да интернализује вештине и ставове. На пример, заједничко обављање задатка или активност у којој мајка показује уживање и страст помаже детету да развије сличан однос према животу.
Самосталност и слобода избора
Притискање детета да се уклопи у одређене обрасце – брак, каријера, изглед или друштвена очекивања – може резултирати животом испуњеним страхом и несигурношћу. Девојчица може одрасти у жену која се плаши да буде своја, да истражује или да следи своје снове.
Најважније је омогућити детету слободу избора и учити га да доноси одлуке у складу са сопственим вредностима и жељама. Мајка треба да буде присутна, подржавајућа и емпатична, али не и контролирајућа или осуђујућа.
Поуке и препоруке стручњака
"Не морате да образујете дете, само живите са њим тако да оно жели да буде као ви." – Јануш Корчак
"Ако желите да ваша деца буду срећна, будите и сами срећни. Деца немају други алат да ово науче" – Едвард Ходос
"Најгора ствар коју родитељ може да учини детету јесте да му наметне не љубав, већ сопствени страх." – Андре Мороа
Девојчице нису празне плоче – оне су мекана, обликовајућа глина. Први отисак који мајка оставља обликује начин на који ће дете градити самопоуздање, односе и животну срећу. Зато је кључ да глас мајке буде подршка, љубав и слобода избора, а не страх и незадовољство собом.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
