Psiholozi otkrivaju na koji način majka uništava ćerku.
Postoji istina o kojoj se retko govori naglas: često pravu traumu kod devojčica ne izaziva nepoznati agresor, bučna grupa ili prijateljica sa lošim navikama, već sopstvena majka.
Ovo nije zato što je majka loša. Naprotiv – najčešće ona iskreno želi najbolje za svoje dete. Problem leži u ograničenom "arsenalu" alata koje poseduje: reči koje je čula od svoje majke, reakcije na koje je navikla tokom detinjstva i životne obrasce koje nesvesno prenosi dalje. To stvara lančanu reakciju – prenos iskustava i modela ponašanja jer jednostavno ne postoji drugačiji primer.
Kada odrastala žena odgaja ćerku sa ovim unutrašnjim instrukcijama, one često uključuju stavove kao što su: "Ne možeš verovati muškarcima", "Moraš da budeš zgodna da bi bila voljena" ili "Glavno je da se udaš, a dalje šta bude…". Ovi obrasci, iako često nesvesno usvojeni, više ne odgovaraju stvarnom životu, već stvaraju unutrašnju napetost, strah i osećaj očekivanja.
Projekcija majčinih strahova
Svaka majka deluje unutar sopstvenog sveta i veruje da je njen put pravi. Kroz vlastite prioritete, vrednosti i iskustva prenosi se pogled na svet. Devojčice, međutim, upijaju sve: majčine sumnje, strahove, nezadovoljstvo ili konstantni osećaj žrtvovanja.
Majka je često prvi model ženske uloge kojem se ćerka divi. Ako majka ne voli sebe, stalno se žali ili se žrtvuje, ćerka to internalizuje kao normu. Takva unutrašnja mapa utiče na ponašanje devojčice i njen odnos prema sebi i drugima.
Štetni stavovi i poruke
Stalno ponavljanje fraza poput: "Svi muškarci varaju", "Previše si dobra da bi te voleli" ili "Moraš da se uklopiš u očekivanja drugih" ima toksičan efekat. Ove rečenice polako, ali sigurno, oblikuju percepciju deteta o svetu, samopouzdanju i odnosima.
Devojčice odrastaju sa dva ključna stava: strah od muškaraca i nedostatak ljubavi prema sebi. Posledice se ogledaju u tome što se boje da budu pametne, lepe ili samostalne – jer su internalizovale majčine strahove i zabrinutosti.
Aktivna pedagogija kroz primer
Deca ne uče samo kroz reči, već kroz posmatranje i imitaciju. Govoriti "budi srećna" ili "možeš sve" nije dovoljno ako dete vidi depresiju, bes ili nezadovoljstvo kod roditelja. Prava briga znači pokazati sopstvenim primerom kako voleti sebe, kako biti strpljiv, radostan i slobodan u odlukama.
Primena praktičnih primera, umesto apstraktnih saveta, omogućava devojčici da internalizuje veštine i stavove. Na primer, zajedničko obavljanje zadatka ili aktivnost u kojoj majka pokazuje uživanje i strast pomaže detetu da razvije sličan odnos prema životu.
Samostalnost i sloboda izbora
Pritiskanje deteta da se uklopi u određene obrasce – brak, karijera, izgled ili društvena očekivanja – može rezultirati životom ispunjenim strahom i nesigurnošću. Devojčica može odrasti u ženu koja se plaši da bude svoja, da istražuje ili da sledi svoje snove.
Najvažnije je omogućiti detetu slobodu izbora i učiti ga da donosi odluke u skladu sa sopstvenim vrednostima i željama. Majka treba da bude prisutna, podržavajuća i empatična, ali ne i kontrolirajuća ili osuđujuća.
Pouke i preporuke stručnjaka
"Ne morate da obrazujete dete, samo živite sa njim tako da ono želi da bude kao vi." – Januš Korčak
"Ako želite da vaša deca budu srećna, budite i sami srećni. Deca nemaju drugi alat da ovo nauče" – Edvard Hodos
"Najgora stvar koju roditelj može da učini detetu jeste da mu nametne ne ljubav, već sopstveni strah." – Andre Moroa
Devojčice nisu prazne ploče – one su mekana, oblikovajuća glina. Prvi otisak koji majka ostavlja oblikuje način na koji će dete graditi samopouzdanje, odnose i životnu sreću. Zato je ključ da glas majke bude podrška, ljubav i sloboda izbora, a ne strah i nezadovoljstvo sobom.
(Stil)
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
