Многа деца воле да цртају, чак и када су толико мали да заправо више шкрабају него цртају. То је свакако добро за развој њихове маште, као и за фину моторику, али није згорег да понекад мало анализирате шта то ваши малишани цртају јер психолози кажу да дечји цртежи могу свашта да открију - понекад и да укажу на неке изазове или психолошке потешкоће са којима се малишани суочавају.
Обратите пажњу на детаље попут тога где на папиру дете црта фигуре (било људске или неке друге), у који део цртежа их смешта, како црта лице и тело, да ли воли неке мрачне, агресивне боје и теме...
Величина и положај фигура
Уколико дете црта ситне фигуре, то може да укаже на његову стидљивост, ниско самопоштовање или на то да се можда осећа запостављено.
Велике фигуре, посебно ако су такве и толике да доминирају цртежима, могу да укажу на изражено самопоуздање и на велики осећај самозначаја.
Фигуре смештене на ивице папира или цртежа могу да указују на то да се дете осећа скрајнуто, неважно.
Изглед лица и тела
Ако дете које је довољно велико да зна како треба да нацрта лице и тело на цртежу прикаже људе без одређених делова (очију, носа, руку), то може да сигнализира да оно осећа друштвену нелагоду, да има ниску менталну енергију или да се осећа несигурно.
Крупни или агресивни детаљи попут огромних руку, носа или зуба могу да буду у корелацији са агресијом или жељом за моћи.
Фигуре нацртане без врата могу да указују на импулсивност или мањак емоционалне повезаности.
Теме и садржај цртежа
Цртежи који у себи крију агресију, попут нацртане крви, оружја или неких агресивних радњи, понекад могу да буду знак да је (било) дете изложено некој трауми или насиљу. Цртежи изолованих фигура или суморне теме могу да укажу на усамљеност, депресију и тугу.
Тамне и мрачне теме у цртежима кућа или других предмета могу да буду сигнал да се дете осећа несрећно и незадовољно породичним животом или у неком другом аспекту свог живота.
Ипак, ако приметите било шта од наведеног у цртежима својих малишана, немојте напречац да доносите закључке. Имајте на уму да су цртежи само један мали део дететових мисли и маште, те да на њих могу да утичују и медији, друштвене мреже, лична интересовања, нека пролазна расположења... Ако вам се, поред цртежа, нешто учини "сумњивим" или вас забрине у дететовом понашању, онда је свакако најбоље да се обратите психолозима који су обучени да процене стање малишана.
(Yумама)
