Васпитати дете које ће размишљати самостално и неће се поводити за другима велик је изазов за родитеље.
Дечја терапеуткиња Клер Лернер каже да сви родитељи с којима разговара желе да васпитају децу која знају шта желе и самостално решавају проблеме. Ипак, научити децу да мисле својом главом теже је него што се чини, а та вештина не почиње да се развија тек у школи. Лернер истиче да процес учења самосталног размишљања започиње раније него што родитељи мисле, пише Парентс.цом.
Пустите их да покушају сами
Кад се дете мучи с уметањем облика у играчку, родитељски је инстинкт узети део и довршити задатак уместо њега. Али стручњаци саветују да се запитате шта је важније: тренутно уклонити фрустрацију или дете научити како да само реши проблем. "Учење деце самосталности започиње у најранијој доби. Приступ се, наравно, разликује зависно од узраста детета", каже др Стефани Ирби Коард, професорка на Универзитету Нортх Царолина Греенсборо.
Ако родитељи дозволе детету да само решава проблеме, чак и док је још беба, граде темеље за његову будућу сналажљивост. Уместо да одмах уметнете део слагалице, можете дете усмеравати речима и тако му помоћи да само дође до решења. Кључно је дати детету прилику да размисли о проблему. Касније се то може применити на ситуације у којима га пуштате да само смисли како да се спусти низ тобоган.
Будите узор у доношењу одлука
"Покажите им како се доносе одговорне одлуке и објасните им свој процес размишљања", предлаже др Коард. Чак и с малом децом можете разговарати о томе како доносите одлуке и тако им помоћи да разумеју зашто нешто радите на одређени начин. Како деца расту, то се може претворити у разговоре о друштвеним ситуацијама, финансијама или породичним вредностима.
Када деца виде како и зашто доносите одлуке, то не значи да их терате да мисле као ви, већ им показујете пут до самосталног закључка. Ако дете поставља питања или понуди алтернативу, важно је уважити његове идеје, чак и ако звуче необично. "Тако се рађају креативни мислиоци", каже Лернер.
Прво слушајте, онда саветујте
Слично као и код решавања проблема, важно је научити слушати дете уместо да му намећете готова решења,нарочито док одраста. "Да би деца научила да мисле својом главом, родитељи морају постепено да попуштају контролу. Тако деца стиечу самопоуздање и искуство у самосталном одлучивању", каже др Коард.
Потребу детета за аутономијом подржите, а савет му дајте тек након што чујете шта има за рећи и како размишља. Природни инстинкт родитеља је да одмах ускочи с решењем, али тиме се прекида дететов сопствени процес учења. "Ваш посао није да решавате све дететове проблеме. Ваш је посао дати му самопоуздање и вештине да их решава само", истиче Лернер.
Постављајте им питања и изазове
Можда желите да подигнете дете сваки пут кад покуша да се попне на столицу, али ако га подстакнете да покуша само, то може бити вредна лекција о самосталности. Др Коард старијој деци предлаже да се подстакну на вођење дневника или унутрашњи дијалог, што им може олакшати доношење одлука. Уместо да им кажете како да реагују у некој ситуацији, можете их питати: "Један дечак је поступио на један начин, а како би ти поступио у тој ситуацији?".
Постављајте им хипотетичка питања. Питајте их зашто би нешто учинили на одређени начин и тако им помозите да освесте цео процес размишљања. То подстиче њихову способност и жељу да самостално размишљају. Др Коард додаје и да је корисно да се деца подстакну на ваннаставне активности попут јавног наступа или дебате. То им може ојачати самопоуздање и помоћи да се осећају пријатније док изражавају личне ставове.
Дозволите им право на грешку
Самостално размишљање не значи да ће свака одлука бити исправна. За изношење личног мишљења и доношење одлука потребна је храброст. Зато је важно помоћи деци да схвате да је све то део учења. Чак и ако исход није успешан, следећи пут могу донети бољу и информисанију одлуку.
"Разговарајте о грешкама и објасните да је нормално грешити. Најважније је да се из тога нешто научи", каже др Коард. Уместо да бурно реагујете и покушате све одмах да исправите, Лернер саветује родитељима да помогну деци и тинејџерима да стану иза својих одлука. Разговарајте с њима о томе шта је пошло погрешно, уместо да само санирате последице.
"Слушање њихове перспективе изузетно је важно. Ако не ускочите одмах, шаљете им поруку да верујете у њихову способност да сами реше проблем и да сте им подршка ако је затребају", закључује Лернер. Деца не би требало да се боје самостално да размишљају због страха од грешке. Важно је да одрастају са спознајом да је испробавање сопствених идеја процес, а грешке су прилика за учење и доношење бољих одлука у будућности.
(Супер жена)
БОНУС ВИДЕО:
