Традиција православне цркве придаје посебан значај духовној димензији почетка нове године, а кроз речи светитеља, и древних и савремених, можемо црпети драгоцене поуке.
Од стварања света, кроз историју календари и датум почетка нове године мењали су се у различитим епохама и поводима, али је симболика увек била иста: нови почетак. Светитељи православне цркве наглашавали су да је време дар Божији, који нам је дат за духовни рад, и учили су нас како би требало да започнемо ново лето Господње.
Православни светитељи нас подсећају да почетак нове године није само прилика за доношење световних одлука, већ и за духовно преиспитивање и захвалност за све што нам је Бог даровао.
Свети Василије Велики, који се прославља на први дан године (1. јануара по новом, 14. јануара по старом календару), истиче да је сваки тренутак који нам Бог дарује прилика за покајање, молитву и дела љубави. У његовој теологији, време није само след дана, већ могућност да човек приђе вечности и Богу.
Свети Јован Златоусти такође је позивао верне да мудро користе своје време. Он је говорио: „Наш живот је путовање ка Богу, а време је наш пут. Пређимо га са захвалношћу и одговорношћу, јер сваки тренутак је прилика да се приближимо Христу.“
Свети Пајсије Светогорац, један од највољенијих савремених светитеља, придавао је велики значај новом почетку као прилици за духовни напредак. Уместо да се фокусирамо искључиво на материјалне или световне планове, позивао нас је да направимо „духовни преиспит“ свог живота.
Често је говорио: „Време је попут воде која тече. Ако га не користиш правилно, изгуби се. Зато је добро да на почетку сваке године размишљамо како можемо постати бољи хришћани.“
Свети Силуан Атонски говорио је о потреби за непрестаном молитвом као начину обнове душе. Промена године, како је истицао, не треба да буде само повод за формално славље, већ тренутак дубоке молитве и поверења у Бога: „Време које пролази не враћа се. Живимо га с љубављу према Богу и ближњима.“
Светитељи нас позивају да на промену године гледамо са захвалношћу за све што нам је Бог дао и с поверењем у будућност. Свети Николај Велимировић је говорио да се кроз захвалност за Божије благослове у прошлости ојачава вера у будућност: „Када на прошлост гледаш са захвалношћу, будућност видиш с вером. Бог те никада није оставио самог, и неће те оставити ни у наредној години.“
Свети Лука Кримски, који је живео у тешким временима, подсећао је да је свака нова година нова прилика да покажемо поверење у Божији план, чак и када је он тежак или несхватљив.
Покајање има средишње место у учењу светитеља о дочеку нове године. Свети Серафим Саровски је говорио: „Време које пролази без покајања је изгубљено време. Почнимо нову годину са чистим срцем, испуњеним љубављу према Богу и ближњима.“
Свети Нектарије Егински нас је подсећао да покајање није чин страха, већ чин љубави и наде. За њега је промена године била прилика за нови почетак не само у животу, већ и у односу с Богом.
Многи светитељи, попут Светог Јефрема Сирина, говорили су о снази молитве у моменту промене године. У својим молитвама, молили су Бога за мир, здравље и духовни напредак верних.
Свети Порфирије Кавсокаливит је често говорио: „Желим да нова година буде испуњена Христом. Када је наше срце испуњено Њиме, сваки тренутак постаје вечан.“
На крају, светитељи нас позивају да нову годину дочекамо са смиреношћу и надом. Време није наше, већ Божије, и сваки наш план треба да буде праћен молитвом: „Нека буде воља Твоја, Господе.“
Свети Георгије Карслидис је говорио да истинска срећа човека не лежи у плановима и сновима које прави за будућност, већ у његовом односу с Богом.
Прелазак у нову годину је прилика за духовну обнову, захвалност и поверење у Бога. Светитељи, кроз свој живот и учење, позивају нас да време доживљавамо као дар Божији и испуњавамо га делима љубави и покајања. Њихове молитве и речи показују нам пут ка животу испуњеном надом, смиреношћу и љубављу.
(Религија)
БОНУС ВИДЕО
