Silvana Mangano bila je jedna od najtajanstvenijih žena evropske kinematografije, simbol italijanske lepote, ali i unutrašnje krhkosti skrivene iza snažne pojave.
Silvana Mangano je rođena 1930. godine u Rimu, u skromnoj porodici sicilijansko-engleskog porekla. Detinjstvo joj nije bilo lako – rat, siromaštvo i rana potreba za samostalnošću oblikovali su njen karakter i učinili je ozbiljnom i povučenom već u mladosti. Kao tinejdžerka bavila se plesom i modelingom, a sudbinski preokret desio se 1949. godine kada je pobedila na izboru za Mis Rima.
Prava eksplozija slave dogodila se filmom Gorka riža (Riso Amaro), u kojem je njena senzualna, ali snažna pojava postala simbol posleratne Italije. Silvana nije bila samo lepa – imala je magnetsku tišinu, pogled pun unutrašnjih borbi i dostojanstvo koje je osvajalo publiku. Upravo ta kombinacija učinila ju je miljenicom velikih reditelja poput Lukina Viskontija, Pjera Paola Pasolinija i Vitorija de Sike. Ipak, za razliku od mnogih diva tog vremena, nikada nije jurila slavu; ona ju je podnosila, često s nelagodom.
LJubavni život Silvane Mangano bio je obeležen snažnom, ali kompleksnom vezom sa jednim od najmoćnijih producenata italijanskog filma – Dinom De Laurentisom. Upoznali su se dok je njena karijera bila u usponu, a venčali su se 1949. godine. NJihov brak trajao je više od četiri decenije i iz njega je rođeno četvoro dece. Iako su delovali kao moćan par italijanske kinematografije, njihov odnos bio je daleko od bajke. Dino je bio ambiciozan, dominantan i potpuno posvećen poslu, dok je Silvana sve više osećala teret slave i javnog života.
Postepeno se povlačila iz centra pažnje, birajući uloge pažljivo i retko. Majčinstvo joj je postalo važnije od karijere, a privatnost svetinja. U kasnijim godinama života borila se sa depresijom i usamljenošću, posebno nakon što su se ona i De Laurentis razdvojili. Ipak, nikada nije govorila loše o prošlosti – nosila ju je tiho, dostojanstveno, gotovo aristokratski.
Silvana Mangano preminula je 1989. godine, ostavivši iza sebe filmove koji i danas odišu emocijom i stilom. Bila je žena kontrasta: snažna i krhka, slavna i povučena, glamurozna i duboko ljudska. NJena lepota nije bila samo u izgledu, već u tišini kojom je govorila više od hiljadu reči. U svetu koji je često tražio spektakl, ona je ostala simbol suptilnosti, unutrašnje borbe i večne elegancije.
Preminula je 16. decembra 1989. godine u Madridu od raka pluća. Bolest je dugo skrivala od javnosti, a u skladu sa njenom povučenom prirodom, i poslednje dane provela je daleko od reflektora i medijske pažnje.
BONUS VIDEO:
