Mnogi pretpostavljaju da nivo stresa raste sa svakim novim detetom, ali jedno veliko istraživanje pokazalo je da stvarnost nije tako jednostavna.
Anketa sprovedena među više od 7.000 majki otkrila je da najveći pritisak ne osećaju one s najviše dece, nego majke koje imaju upravo troje dece.
Troje dece pokazalo se kao najveći izazov
Anketa portala TODAYMom, u kojoj su učestvovale 7.164 majke, pokazala je da je upravo podizanje troje djece povezano s najvišim nivoom stresa. Rezultat je iznenadio mnoge, jer se često smatra da su najveći izazovi rezervisani za roditelje vrlo brojnih porodica.
Istraživanje je pritom otkrilo zanimljiv obrazac. Majke s jednim ili dvoje dece, ali i one koje imaju četvoro ili više dece, prijavile su niži nivo stresa od majki s troje dece. Autorka portala TODAY Rebeka Djub taj je fenomen nazvala "Duggar efektom", prema poznatoj američkojporodici s devetnaestoro dece.
S više dece roditelji postaju opušteniji
S rezultatima istraživanja slaže se i psihijatar dr Dženet Tejlor, koja je i sama majka četvoro dece. Smatra da upravo kod troje dece roditelji još uvek pokušavaju sve da odrade savršeno, dok se s većim brojem dece postepeno oslobađaju potrebe za perfekcionizmom.
- Što više dece imate, to ste sigurniji u svoje roditeljske sposobnosti - rekla je.
- Morate malo da se opustite. Na kraju ste jednostavno zahvalni što su svi na vreme stigli u školu.
Majke često same sebi stvaraju najveći pritisak
Učesnice ankete svoj nivo stresa su ocenjivale na skali od jedan do deset, a prosečna ocena iznosila je visokih 8,5. Posebno je zanimljiv podatak da je čak 75 posto majki priznalo da najveći pritisak ne dolazi iz njihove okoline, nego od njih samih.
Kako bi lakše upravljale svakodnevnim obavezama i smanjile osećaj preopterećenosti, dr Tejlor preporučuje jednostavnu vežbu. Savetuje da majke odvoje pet minuta i nacrtaju grafikon koji prikazuje na šta tokom dana troše svoje vreme, a zatim drugi, na kojem će prikazati kako bi zapravo želele da provode dan.
Nakon toga, kaže, dovoljno je odabrati samo jednu aktivnost koja nedostaje u svakodnevici i pokušati joj pronaći mesto u rasporedu. Upravo takve male promene, smatra, dugoročno mogu pomoći u smanjenju stresa i osećaja da su stalno pod pritiskom.
(Index.hr)
BONUS VIDEO
