Mnogi ljudi sa godinama počinju da imaju isti osećaj – dani prolaze brzo, meseci nestaju, a godine kao da prolete. Iako vreme objektivno ide istim tempom, naš doživljaj se menja. Razlog se krije u načinu na koji mozak pamti iskustva, ali i u tome koliko je nova svaka godina našeg života.
"Kako je moguće da je već prošla još jedna godina?" – pitanje je koje mnogi postavljaju kako ulaze u zrelije godine.
Detinjstvo nam često deluje kao period koji je trajao beskonačno. Raspusti, rođendani i prvi doživljaji činili su se daleko, dok danas nedelje i meseci prolaze gotovo neprimetno.
Međutim, vreme se nije promenilo. Promenio se način na koji ga naš mozak doživljava.
Jedna godina detetu znači mnogo više nego odraslom čoveku
Jedno od objašnjenja vezano je za način na koji posmatramo vreme u odnosu na sopstveni život.
Za dete od pet godina, jedna godina predstavlja veliki deo ukupnog iskustva – čak petinu života.
Za osobu od 50 godina, ista ta godina predstavlja samo mali deo celokupnog životnog puta.
Kako starimo, svaki novi period zauzima sve manji deo našeg sećanja, pa nam se zato čini da vreme prolazi brže.
Mozak pamti ono što je drugačije
Drugi deo objašnjenja nalazi se u načinu na koji stvaramo uspomene.
Kada smo mali, gotovo svaki dan donosi nešto novo, prvi odlazak na neko mesto, nova znanja, nova iskustva i događaje koje prvi put doživljavamo.
Zbog toga mozak beleži mnogo detalja, pa nam se kasnije taj period čini dug i ispunjen.
U odraslom dobu često upadamo u rutinu. Dani liče jedni na druge, obaveze se ponavljaju, a mozak beleži manje novih iskustava. Zbog toga se veliki vremenski periodi u našem sećanju mogu spojiti u jednu celinu.
Kako da imamo osećaj da vreme sporije prolazi?
Iako ne možemo zaustaviti vreme, možemo promeniti način na koji ga doživljavamo.
Nova iskustva mogu pomoći da život deluje bogatije i ispunjenije.
To mogu biti:
- putovanja na nova mesta,
- učenje neke nove veštine,
- promena svakodnevne rutine,
- drugačiji put do posla,
- nova aktivnost tokom vikenda.
Kada radimo nešto što nam nije poznato, mozak ponovo obraća više pažnje na ono što se događa, pa se kasnije stvaraju jasnije uspomene.
Nije važno samo koliko vremena imamo, već kako ga pamtimo
Vreme niko ne može usporiti, ali način na koji ga ispunjavamo može promeniti naš osećaj života.
Godine koje su ispunjene novim iskustvima ostavljaju više tragova u sećanju. Upravo ti trenuci kasnije određuju da li nam se čini da je neki period prošao brzo ili da je bio dug i sadržajan.
(Direktno)
BONUS VIDEO:
