Oglas
· · Komentari: 2
PRAVOSLAVLJE

Kralj Milutin je podigao 40 zadužbina, a jedna je U SRCU JERUSALIMA: Za praznik Svetog Save liturgija je na SRPSKOM

U čast blistave pobede nad Turcima, kralj Milutin podigao je manastir Svetih Arhangela u Jerusalimu u blizini Crkve Svetog Groba - i to na mestu na kome je Sveti Arhangel Mihailo spustio mač posle stradanja stanovnika u vreme cara Davida

jerusalem.jpg
Oglas

Mnoge su crkve i manastiri širom Pravoslavne vaseljene posvećene Svetim arhangelima Mihailu i Gavrilu, od Jerusalima, u kome je kralj Milutin podigao svoju zadužbinu, do Kosova i Metohije i grčkih ostrva, do oblasti prekrivenih snegom i ledom i dalekih kontinenata i nepoznatih predela.

Pročitajte još: Bolesni ozdravljali, nerotkinje RAĐALE... Svi govore o SRPSKOJ CRKVI u kojoj se dešavaju čuda! (FOTO)

Jedna od četrdeset zadužbina Svetog srpskog kralja Uroša Milutina podignuta je u blizini Crkve Svetog Groba u Jerusalimu, 1315. godine i posvećena Svetim Arhangelima. Istorija o nastanku ovog svetog mesta u Svetoj Zemlji počinje u Maloj Aziji, prvom bitkom srpske vojske sa turskim hordama koje su ugrožavale Istočno rimsko carstvo, u kojoj je učestvovao najbolji sastav srpske vojske tog vremena, sa oko hiljadu boraca. Stigli su kao pomoć Milutinovom tastu, ocu kraljice Simonide, vizantijskom caru Andriniku.

Srce Jerusalima
Kralj Milutin je podigao 40 zadužbina, a jedna je u srcu Jerusalima.

Prešao je Crno more i pobedio Persijance

O izuzetnoj pobedi pod vođstvom vojvode Novaka Grebosteka posebna svedočanstva u svom letopisu ostavio je arhiepiskop Danilo, a u drugim dokumentima pominje se da su "bitke vođene mnogo puta u samoj Anatoliji protiv bezbožnih Persijanaca", uz napomenu da se moralo preći  "i samo Crno more". 

Manastir na Tasosu čuva tajnu Svetog klina sa Krsta na kome je Hristos razapet.

Da bi na dostojan način obeležio ovu prvu pobedu nad Turcima, kralj Milutin je na temeljima razrušene crkve carice Jelene iz četvrtog veka podigao Manastir Svetih Arhangela, na mestu izuzetnog biblijskog značaja. Povezano je sa 997. godinom pre Hristovog rođenja i popisom stanovništva koje je naredio car David, da bi video koliko ima podanika.

Milutin je u Jerusalimu izgradio i konake, bolnicu, gostionicu za poklonike iz Srbije.

Na tom mestu je Anđeo Gospodnji pružio ruku na Jerusalim, sa mačem koji se zabode u kamen ispred njega. To mesto i taj kamen obeleženi su i danas ispred oltara Milutinove zadužbine, Svetoarhangelske manastirske crkve! Pored hrama sagrađeni su i veliki konaci, bolnica i posebna gostionica za poklonike koji su dolazili u Svetu Zemlju iz Srbije.

Duhovni centar Srba u Jerusalimu

Postoji mnogo dokumenata, zapisa i svedočenja o životu i značaju ovog manastira, kome je i car Dušan obezbedio velike prihode, počev od manastira Svetog Spasa na Bojani, Svetog Nikole na ostrvu Vranjina i njegovih metoha, do taksi koje su plaćali Dubrovnik, Ston i Pelješac. Ovi prihodi isplaćivani su sve do 1501. godine. O velikom uticaju i obitavanju Srba u Svetoj Zemlji govori i podatak da je početkom šesnaestog veka ovaj manastir znatno obnovljen i da su tih godina Srbi preuzeli upravu nad Manastirom Svetog Save Osvećenog.

Svedočanstva čuva Sveta Katarina Foto: Piksabej
Car Dušan je prihodima od Dubrovnika izdržavao srpski manastir u Jerusalimu.

Nedavno, u ovom veku, na Sinaju je, u arhivama Manastira Svete Katarine pronađen rukopis grčkog monaha Atanasiosa Ipsilandisa od 1533. godine u kome stoji zapisano da: "Srpski monasi, pod upravom pećkog arhiepiskopa odavno upravljaju i borave u Manastiru Svetih Arhistratiga u Jerusalimu."

Manastir je pretrpeo mnoga stradanja u toku vekova, od napada beduina i drugih pljačkaša, kuge i drugih bolesti, do skoro potpunog urušavanja. Grčka  Jerusalimska patrijaršija otkupila ga je pred kraj sedamnaestog veka i do danas je u njenoj nadležnosti, ali se kod poznavaoca i hodočasnika uvek pominje kao srpski manastir.

Blizu je crkve Svetog Groba
Grčka crkva ga je otkupila krajem 17. veka, ali ga i danas svi zovu - "srpski".

Srpskim će ga zvati i vođa ruske misije u Jerusalimu Porfirije Uspenski, koji je kao i mnogi drugi ruski crkveni verodostojnici i poklonici boravio u njemu (jer Rusi tada nisu imali svoj manastir)"", koji kaže da je ""Manastir Svetih Arhangela najlepši posed u Svetom Gradu, sa mnogo ikona, od koji ima mnogo srpskih, sa četrdeset kelija u koje se može smestiti i do dve stotine hodočasnika"". Takođe pohvalno govori i opisuje riznicu, bolnicu, trpezariju i "divnu biblioteku sa grčkim, latinskim, srpskim i slovenskim rukopisnim i štampanim knjigama".

Svi srpski patrijarsi su išli na hodočašće, a za Svetog Savu liturgija je na srpskom.

Pročitajte još: Dete iz Šapca nije izgovaralo NI REČ: Nakon umivanja i ispijanja SVETE vode, prvo što je reklo bilo je BOŽE, BOŽE

Pohodili su ovaj Manastir hiljade srpskih hodočasnika i mnogi  crkveni velikodostojnici, od Arsenija Trećeg Čarnojevića, mitropolita srpskog Mihaila, do patrijarha Germana i patrijarha Pavla. Svi su oni prisustvovali ili učestvovali u svetoj liturgiji, koja se na srpskom jeziku o prazniku Svetoga Save služi vekovima.

Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Oglas
Pošalji komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.
Oglas