Pre pronalaska sata radnici su se dovijali na razne načine kako bi ustali na vreme, pa i tako što su pili mnogo vode pred spavanje...
Sa Industrijskom revolucijom nastala je i potreba da radnici stignu na vreme na posao i zato su zaposleni "noker-apersi" - ljudi koji su lupali na prozore stanovnicima Engleske i Irske u tačno određeno vreme.
Pročitajte još: Ruski naučnik tvrdi da vanzemaljci postoje, a on zna gde i kako nas kontrolišu
Danas se budimo tako što nam "odsvira" alarm na mobilnom telefonu, a donedavno su nas na ustajanje opominjali budilnici. A pre toga?
Neki su pili mnogo vode da bi ustali u zoru.
Bilo je različitih pristupa, pa su u nekim civilizacijama ispijali litre vode ne bi li se probudili pre zore. Za rasanjivanje su prilično dobro služila i crkvena zvona, a sa početkom industrijske revolucije - i fabričke sirene. Međutim, nisu svi stanovali toliko blizu fabrika, niti su imali dovoljno "lak" san, a bilo je važno na vreme stići na posao, što nije bilo tako jednostavno, jer su budilnici bili skupi i malo kome pristupačni.
Pročitajte još: U Arkaimu se Bog spustio na zemlju i to je pravi centar SLOVENA koji je SSSR planirao da UNIŠTI
U Engleskoj u vreme Industrijske revolucije i u Irskoj, pronašli su rešenje: za buđenje su bili zaduženi "noker-apersi" (knocker-upers), koji su efikasno obavljali posao, a zauzvrat su naplaćivali nedeljnu ili mesečnu nadoknadu od svojih "korisnika".
Prvo su lupali čekićima, ali bambusi su bili praktičniji!
Uglavnom su to bili stariji ljudi, često policajci koji su ovaj "zadatak" obavljali usput, tokom ranih jutarnjih patrola, i na taj način dopunjavali prihode. U početku su lupali čekićima o ulazna vrata, ali to se pokazalo kao nepraktično.
Pročitajte još: STO koji KRIJE NEVEROVATNE tajne stigao u Beograd: Kako je hrabri SRBIN spasio MOSKVU
Onda se prešlo na duge i lagane štapove, najčešće napravljene od bambusa i sa zadebljanjem na kraju, kojima se "kuckalo" isključivo na prozor klijenta (spavaće sobe nalazile su se uglavnom na spratu). I lupanje bi najčešće trajalo sve dok osoba ne izviri na prozor, dokazujući da je budna.
Gospođa Meri je duvala u cev i bacala grašak!
Jedna od poznatijih bila je gospođa Meri Smit, koja je imala jedinstven pristup: duvala je u dugu gumenu cevčicu i tako bacala suvi grašak na prozore klijenata. NJena kćerka Moli Mur nastavila je tradiciju i bavila se istim poslom i smatra se jednim od poslednjih ljudskih "budilnika".
Zapošljavale su ih i same fabike do 1920-tih godina
Ipak, većina se ipak oslanjala na "noker-aperse", a veće fabrike i mlinovi često su ih sami zapošljavali, kako bi osigurali da radnici stignu na vreme. Oni su imali zadatak da šest dana u nedelji, uglavnom između pet i šest ujutru, razbude po stotinak ljudi.
Pročitajte još: Otkriveno kako su nastale piramide? Na isti način dogodilo se nešto i na Tibetu, a o tome postoji strogo čuvan SNIMAK
Ovaj sistem je funkcionisao do kraja 1920-ih godina, a u nekim regionima Britanije i do 1950-ih. Budilnici su ušli u širu upotrebu 1940-ih i 1950-ih i većina ljudi-budilnika je ostala bez posla, premda su u nekim gradovima severne Engleske radili i do 1970-ih.
PRATITE NAS NA INSTAGRAMU i FEJSBUKU
