· · Komentara: 0
MITOVI

Suprotno od crtanog filma! Sudbina POKAHONTAS nije bila ROMANTIČNA: Prava istina je PRETUŽNA

Zvanično, brak Pokahontas i Engleza bio je prvi međurasni brak u SAD i sklopljen je u Virdžiniji 1614. godine.

1596102512_pokahont.png
Foto: Treće oko

Romansirana priča o Indijanki povezuje se sa kapetanom Džonom Smitom, koga Pokahontas spasava od pogubljenja, ispraća u Englesku, a on obećava da će se vratiti po nju... Međutim, istina o Pohakohantos nije romantična, posebno ako se zna da je ona preminula do 22. godine.

Pročitajte još: Kim Džong Unov deda je bio POČASNI građanin Beograda, a evo šta je OSTAVIO u srpskoj prestonici (FOTO)

Za početak, nije se tako zvala. Rođena je kao Matoaka 1596. godine. Bila je ćerka vrhovnog poglavice Pohatana Vahunsanakave, u oblasti Senakomaka, koja se nalazi u Virdžiniji.

Prvi međurasni brak
U Americi su međurasni brakovi bili su zabranjeni do 1967. Pa se tako 12. juna u SAD obeležava  "Loving dej" - dan kada je bračni par Loving dobio proces protiv Vrhovnog suda države Virdžinije. Tog dana je u 16 američkih država konačno dozvoljen međurasni brak.

Od smrti 1617. godine postala je inspiracija za stotine slika, pesama, predstava, filmova i marketinških kampanja. NJeno spasavanje od pogubljenja kapetana Džona Smita postalo je temeljni mit američke kulture.

Pravo ime je krila, a kada je pokrštena u Rebeka otkrila ga je Englezima.

Kolonista Vilijam Streči govorio je da je Pokahontas bio nadimak iz detinstva i znači "mala bezobraznica", dok istoričar Vilijam Stit tvrdi da je njeno pravo  ime bilo Matoaka, što su Indijanci iz sujeverja krili od Engleza. Antropolog Helen Rontri misli da je Pokahontas kolonistima otkrila ime tek nakon što je krštena kao Rebeka.

Pokahonas Foto: Treće oko

Držali su je kao taoca

Sukob doseljenika i Indijanaca je započeo krajem leta 1609, pa su poglavičinu kćerku uzeli za taoca.

Pokahontas su Englezi držali kao taoca i silovali su je, pa pokrstili

Malo se zna o životu princeze u zatočeništvu, a kolonista Ralf Hamor je zapisao da su je "izuzetno ljubazno tretirali", dok se u drugim navodima tvrdi da je - silovana. Istoričarka Helen Helen Rauntri tvrdi da bi "bilo kakvo zlostavljanje Pokahontas bilo u suprotnosti sa interesima Engleza". Za to vreme je naučila engleski i postala hrišćanka.

Džon Smit je bio hohštapler, plaćenik francuske i austrijske vojske, gusar, prevarant...
Smit je "filovao" priču
Da Smit nije bio baš pouzdan govori i to je što je u svojim zapisima naveo da je prvi susret sa Pokahontas bio kada je bila "desetogodišnje dete", dok u pismu danskoj kraljici Ani navodi da je bila "dete od dvanaest ili trinaest godina." 

Džon Smit je bio vojnik, istraživač, admirala Nove Engleske i predvodio je i istraživanje reke Virdžinije i zaliva Česapik. Rođen je 1580, a preminuo 1631. u Londonu.

Radio je za onog ko mu plati

Pre nego što se otisnuo u Ameriku, bio je plaćenik francuske vojske, borio se za nezavisnost Holandije, pa se bavio trgovinom i gusarenjem. Kao plaćenk borio se i protiv Turaka u Dugom ratu (između Austrije i Turske). Sukob sa Tatarima zamalo ga je koštao glave, kada je 1602. ranjen i zarobljen i odveden na Krim, odakle je pobegao posle dve godine.

Smit se uključio u plan londonske kompanije "Virdžinija" za kolonizaciju Virdžinije. S obzirom da je postojala nestašica hrane, jer su doseljenici i naknadno dovođeni, pokušao je nabavi namirnice od Indijanaca.

Suprug princeze Džon Rolf
Smitova verzija je prerasla u legendu.

NJegova verzija glasi da je, dok je tražio hranu duž reke, uhvaćen i da su ga odveli kod poglavice, a pušten je nepovređen zato što je Pokahontas "rizikovala da joj prospu mozak" da bi ga spasila. Priča je prerasla u legendu.

Navodno ga je zaštitila još jednom, 1608. kada je njen otac planirao da ga ubije, a Pokahontas je na vreme upozorila Engleze šta se sprema. Naredne godine povređen je prilikom eksplozije baruta i odveli su ga u Englesku i - nikada se nije vratio u Džejsmstaun.

Muža je upoznala u zarobljeništvu

Pokahontas je muža upoznala tokom zarobljeništva. Rolfova žena i dete su nastradali u brodolomu, a Džon je osnovao plantažu duvana. Pričalo se da je bio dobar i pobožan čovek, koga su neki doseljenici osuđivali zbog ženidbe domorotkinjom. Venčali su se 5. aprila 1614. godine,  i živeli su na plantaži, a sin Tomas rođen je u januaru 1615. godine.

Smit je lagao
Smatra se da su Pokahontas kolonisti rekli da je Smit preminuo posle eksplozije, a ona je poverovala u to. Saznala je da je živ i da je u Engleskoj, tak kada je sa suprugom otputovala tamo.
Brak sa platažerom je doneo "mir Pokahontas"

NJihov brak stvorio je klimu mira između doseljenika i Pohatana (mir je trajao osam godina, i nazvan je "mir Pokahontas"). Kada su 1616. stigli u Englesku, u London su putovali kočijama sa još 11 Pohatana, među kojima je bio i "sveti čovek" Tomokomo. Januara 1618, Pokahontas i Tomokomo su prisustvovali prijemu na kojem im se kralj Džejms nije ni predstavio.

Kada su krenuli u Ameriku ona se razbolela i umrla, a grob joj je uništen u požaru.
Zašto je umrla?
Nije sigurno šta je bio uzrok smrti, a govori se o tuberkulozi, upali pluća, malim boginjama, ali i o trovanju.

Rolfovi su neko vreme živeli u Džonovoj porodičnoj kuci u Hičamu (Norfolk). Kada je turneja po Engleskoj završena par se ukrcano na brod za Ameriku, ali stigli su samo do Grejvesnda na Temzi, kada se Pakohanotes razbolela. Iskrcali su na obalu, i ona je ubrzo umrla. Sahranjena je u crkvi Svetoga Jovana, ali požar je uništio crkvu, pa i njen grob.

Pročitajte još: Po naređenju tajnih sila CAR je ŽRTVOVAN: Crkva tvrdi da su ROMANOVI ubijeni na RITUALAN NAČIN

Sin Tomas je sa suprugom Džejn dobio ćerku, a ona sin, dok je taj sin dobio šestoro dece i potomci Pokahontas i dalje žive u Engleskoj.

Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU

Pošaljite Komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.