· · Number of comments: 0
KAD PESNIK VOLI

Veliki Đura Jakšić VOLEO JE KRČMARICU: "Ludovao" je u kafani, a evo šta je ona pričala o njemu do kraja života (FOTO)

Antologijsku pesmu „Mila“ Đura Jakšić je posvetio lepoj krčmarici, ali i remek-delo svog slikarstva „Devojka u plavom“.

1642506931_12-djura-jaksic.jpg
Foto: Đura Jakšić i "Devojka u plavom" / Foto Narodni muzej

U našoj umetnosti nema sličnog primera da je jedna ljubav ostavila tako visoki artizam i u lirici i u slikarstvu kao što su to elegični uzdah u četiri strofe „Mila“ i blistavi portret „Devojke u plavom“.

Ta pesma i ta slika su jedina autentična, Jakšićeva, svedočanstva iz 1856. Mila se ne pominje u obimnoj knjizi njegove prepiske (201 pismo), a njeno ime se sreće samo nekoliko puta među gotovo 900 naslova literature o Đuri u njegovim Sabranim delima.

Mladi Đura stiže u Kikindu

Kako se i šta zbivalo, prvi put je pisano tek pedeset godina kasnije, a potonji istraživači su to donekle ispravljali i dodavali novo, ali ponekad nedorečeno, pa će ta priča verovatno zauvek ostati nedovršena.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Peto tri 1941 (@petotri1941)

Đura se obreo u Kikindi, oktobra 1855, ubrzo posle nezaboravnog druženja sa Zmajem u Beču i pola godine učenja slikarstva u Minhenu. „Kako sam došao ni sam neznam“ — javio je prijatelju Đorđu Popoviću, uredniku „Sedmice“ u Novom Sadu. Imao je tek 23 godine — „pun ognja pesničkog, ali još u vrenju“. Nadao se da će u banatskoj varoši moći da živi od slikarstva — od „molovanja“ ikona za crkve, svetaca za porodice, portreta za bogate.

U srećnim večerima „Kod belog krsta“, zaljubljeni Đura je „mlad, duševno zdrav plebejac, s korenjem duboko puštenim u život“, pa voli Milu ovozemaljski

Ali, dočekala ga je hladna Kikinda, paorska, daleka od svake umetnosti. Životario je u kući Save Prekajskog, prizemljuši, a u susednim dvorištima „dizali su se plastovi sena i odasvuda mirisalo je na balegu“. 

Pročitajte još: ŠOK OTKRIĆE: Čovek koji je izdao Anu Frank nacistima u pokušaju da spase sopstvenu porodicu KONAČNO JE PRONAĐEN

Đura danju samuje, a zimske večeri provodi u krčmi „Kod belog krsta“, na glasu u varoši, gde se pilo dobro vino i bermet iz Karlovaca. Neočekivano, tu ga je obuzela nova muza — ljubav. Tu se sve i zbilo: i Mila, i zanos, i pesma, i slika.

LJubav „Kod belog krsta“

U krčmi Lazara Popovića bile su njegove ćerke Mila i Ana. „One su služile, one naplaćivale, one zabavljale, pa… one, odnosno ona — Mila — i privlačila goste“ — otkrio je Branislav Nušić još 1907. Taj prijateljski zapis Ben Akibe — „Mila. (Prva ljubav Đure Jakšića)“, prvo je pisano svedočanstvo o Đuri i krčmarici Mili Popović.

Što jedan Đura nije učinio, požurio je drugi: „Dok je prvi Đura stalno crtao portrete svoga ideala, dotle je drugi Đura, prvo kod devojačkog oca, a posle i kod same devojke udesio stvar“

Đura se toliko zagledao u Milu „da namisli da se oženi njome“, ali nije imao „kuraži da joj otkrije svoju ljubav… ma da je i Mila pokazivala interesovanje za nj. On je po vazdan po stolu ili na hratiji crtao njenu sliku i u tome se toliko izveštio, da ju je napamet radio, što je Mili jako godilo“ — tvrdi Milorad Pavlović, a ovi fragmenti iz njegovog zapisa iz 1925. liče na uvod o nastajanju portreta „Devojka u plavom“.

Zaljubljeni Đura ne izbija iz krčme: tamo je Mila, tamo Ana. Mili je 21, Ani 19 godina.

Nušić svedok ljubavi
Ona je „mlada, lepa, vatrenih očiju, tanka struka“. Služila je i Đuru — pio je sam u uglu krčme. Te trenutke Nušić dočarava kao scenu sa pozornice: „Nije joj nikad ništa kazao, ali kad mu je bila prazna čaša, nije hteo drugi da ga posluži, čekao je dok Mila prođe kraj stola pa joj je ćuteći dodao čašu. A kad mu je ona donela punu bledog iđoškoga rampaša, on joj je pogledao duboko u oči, pogledao i ispio čašu do dna“.

„Mila“ zvuči čežnjom

A jednog dana — priča Nušić — Mila nestade, ode u goste: „Nije bila u gostima ni desetinu dana, ali se to Đuri učinilo… da se neće nikad ni vratiti“. Tada se izjadao u četiri strofe pesme „Mila“.

Ali, ta pesma odzvanja kao ispovest koju je izazvao mnogo dublji i snažniji doživljaj. Unutrašnja strana pesme ječi tugom za izgubljenim. Ona je potres Đurine duše. A harmoniju njenih jednostavnih reči, za grlo steže refren čežnje za Milom: „Ana toči, Ana služi, / Al’ za Milom srce tuži“. Ta pesma iz stegnutog grla je Đurina istina, a refren, jedinstven u našoj lirici, opekotina neuzvraćene ljubavi.

Đurin udes počeo je krajem 1856, kada je u Kikindu stigla pozorišna družina iz Novog Sada. NJen upravnik bio je Jova Knežević, a glavni reditelj i dramaturg Đura-Đurka Rajković. Tada se Đuri dogodilo da nije moglo gore: pesmu „Mila“ pokazao je „nikome drugom no Đuri Rajkoviću“ A on, Rajković, već se bio zagledao u Milu, na što ona nije bila ravnodušna. Glumac joj se svideo više od „molera“!

Slika za svetske galerije

Što jedan Đura nije učinio, požurio je drugi: „Dok je prvi Đura stalno crtao portrete svoga ideala, dotle je drugi Đura, prvo kod devojačkog oca, a posle i kod same devojke udesio stvar“… i već posle nekoliko dana rekao je Jakšiću da više ne moluje Milu jer je ona njegova verenica!

Pročitajte još: Tajna Balaševićeve pesme "Ne lomite mi bagrenje": Mnogi je povezuju sa Kosovom, ali Đole je sakrio dublje značenje (VIDEO)

„Nema nama Mile više!“ — tugovao je Jakšić u stihu. Nema Mile, nema ni radosti. I ko da igra, da peva, ko da žedni, ko da pije? „Ana toči, Ana služi, / Al’ za milom srce tuži“.

U srećnim večerima „Kod belog krsta“, zaljubljeni Đura je „mlad, duševno zdrav plebejac, s korenjem duboko puštenim u život“, pa voli Milu ovozemaljski — ovakvog ga vidi profesor Miodrag Popović, najbolji poznavalac Đurinog života i dela. Zanemeo od tuge za Milom, Đura oseća da ona odlazi drugome, nestaje kao san. („San je bio, a san i preteče“).

Mila u Đurinoj pesmi i na Đurinoj slici živi evo već vek i po, a Mila sa pozornice — samo u nekoliko rečenica scenske hronike

Pesma „Mila“ je nastala „kao krik, kao rana, topla i bolna, kojoj je pesnik… dao vinsko poetski kolorit“: Sećanje na Milu naslućuje se u nekoliko pesama iz toga vremena, a ona je bila „jedan od izvora one gorke niti koja se tako snažno oseća u pesnikovom stvaralaštvu u Kikindi i docnije“.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Magazin Alfa (@alfa_magazin)

Duboka Osećajnost izlila se u još veće umetničko majstorstvo na portretu „Devojka u plavom“. Pesma je harmonija reči o čežnji, a portret harmonija slikarskog i psihološkog. „Devojkom u plavom“ mogla bi da se podiči svaka galerija u svetu — verovao je slikar Mića Nikolajević. Jakšić je majstorski „našao i proosećao plavu boju bluze, boju nenapadnu, a čistu i dovoljno zvonku, koja se izvanredno usklađuje sa prozračnom ružičastom bojom lika i poprsja, pa crnu boju pantljike oko vrata, nepogrešivo postavljenu i živo nacrtanu, kao i senzibilno vijugavo povlačen crni obrud bluze“.

„Seti se onih lepih dana“

Kuda da ode i šta da radi? S Milom u srcu i bez jasnog puta u život, Đura se obreo u Novom Sadu, a ubrzo u manastiru Krušedolu — nameravao je da se zakaluđeri“. Pesma „Iskušenik“ iz tih dana, najtežih u Đurinom životu, tuguje za dalekom krčmaricom. Iz Krušedola se uputio u sudbonosno — u učiteljska bespuća u zaostala srbijanska sela i varoši.

Pročitajte još: Važila je za NAJPAMETNIJU SRPKINJU: Mnogi su je NIPODAŠTAVALI, a na odbrani doktorata je doživela pravu UVREDU

A šta je sa Milom? Udala se za Rajkovića, novembra 1857, i tri godine kasnije zajedno su stupili u pozorišnu družinu — „Mila, kao jedna od prvih pozorišnih umetnica kod Srba“. Bila je i u Narodnom pozorištu u Beogradu, a u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu nekoliko meseci 1864. Igrala je epizodne uloge.

Veličanstvene tarabe

Mila u Đurinoj pesmi i na Đurinoj slici živi evo već vek i po, a Mila sa pozornice — samo u nekoliko rečenica scenske hronike. „Bila je mala glumica“ — tvrdi profesor Popović, a skicu ljudskog lika „vesele i dobroćudne palančanke“ senči pokuda: Mila nikada nije shvatila veličinu Đurine ljubavi.

„Ni posle pesnikove smrti, kada su ga svi slavili, ona izgleda jedina nije shvatila njegovu veličinu. Sve do pred samu smrt govorila je o njemu s dobrodušnim pokroviteljstvom kao o boemu i pijanici; time se valjda tešila što nije pošla za njega. Umrla je u dubokoj starosti, 1916, u Jelisavetgradu u Rusiji, trideset i osam godina posle Đure Jakšića, četrnaest godina nakon smrti muža Đurke Rajkovića“.

„Devojka u plavom“ utemeljena je u riznicu naše umetnosti kao remek-delo, a „Mila“ ne izbija iz prestižnih zbirki. U istoriju naše poezije ušla je na najlepša vrata — u Antologiji novije srpske lirike (Zagreb, 1911). Sastavljač Bogdan Popović, rukovodeći se u izboru pesama „obzirima čisto estetičkim“, uvrstio je „Milu“ zato što je „CELA lepa“. I vek i po posle nastanka, „Mila“ se peva u krčmi, na estradi, na televiziji. Kao klasike ljubavne i vinske lirike, ona je „CELA lepa“ i danas — eno je i u Antologiji srpske boemske poezije Časlava Đorđevića (Titovo Užice, 1989).

(Izvor: Svet pića, 2000. godina)

BONUS VIDEO:

 
Post a Comment
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.