Kada pokušavamo da utešimo nekoga ko je zabrinut i zarobljen u lavini anksioznih misli, najbolje je dati prioritet „prisustvu u odnosu na savet“, „i povezivanju u odnosu na korekciju“, savetuju terapeuti.
Prečesto pokušavamo da što pre obodrimo svog prijatelja/cu da se oseća bolje, da odbace brige ili minimiziramo njegovu zabrinutost ili nudimo nepoželjne savete. Na taj način najčešće samo pogoršavamo njegove prenaglašene emocije.
Zato je bolje da budemo smireni, saosećajni i da ne osuđujemo, već da razmišljamo o načinima kako da podržimo svog anksioznog prijatelja.
Šta kažu stručnjaci šta je najgore što možemo reći nekome ko je zabrinut i šta u stvari pomaže.
„Samo se smiri!“
Ako želite da budete na strani bliske osobe, nemojte joj govoriti da se smiri. To je delimično iritirajuće jer umanjuje njenu emocionalnu reakciju i implicira da imaju kontrolu nad nečim što je uglavnom nevoljno.
Svako od nas u takvim trenucima na sve načine pokušava da se smiri. Niko ne želi da mu lupa srce, da se znoji, trese, da mu se grči želudac i misli kovitlaju.
Umesto toga recite: „Vidim da si uplašen/a. Mogu li da sednem sa tobom?“
Fokusirajte se na to kako da pokažete empatiju svom prijatelju/ci da biste se dublje povezali. Ako niste na mestu gde možete lako da sednete, ponudite promenu okruženja: „Želiš li da odemo negde gde je mirno i prošetamo malo?“ To bi mogla biti prilika za opuštanje koja im je potrebna.
„Nemaš razloga za brigu.“
Anksioznost ne reaguje na logiku. Da, statistički je malo verovatno da će se avion srušiti ili da će svet eksplodirati sutra, ali kada ste zarobljeni u spirali najgorih scenarija, te činjenice znače vrlo malo.
Izbegavajte da kažete prijatelju da ono što ga brine nije velika stvar ili da ne vredi brinuti se zbog toga. Za njih jeste, i to je ono što je važno.
Ako umanjujete nečije brige, to čini da se osećaju kao da rade nešto pogrešno ili da imaju lošu reakciju, što može pogoršati njihove već napete emocije.
Umesto toga recite: „To zvuči zaista grozno. Želiš li da mi kažeš šta ti sve prolazi kroz glavu?“
Bolje je da saslušate. Kada ljudi eksternalizuju svoje misli, često su u stanju da se malo odmaknu od svojih briga, što im može pomoći da počnu da stavljaju stvari u drugačiju perspektivu.
Nudeći taj prostor pokazujete: 'Hej, saosećam sa tobom i ne osuđujem te'. Možete čak dodati: „Tu sam da slušam, a ako želiš savet, rado ću ti ga dati.“
„Ozbiljno, da li si opet zabrinut/a?“
Problem sa isticanjem da je neko ponovo anksiozan jeste to što to prenosi prezir. To može delovati kao omalovažavanje druge osobe ili podsticanje stida i osećaja nedostojnosti.
Umesto toga, reci: „Primetila sam da danas deluješ pomalo napeto. Je li sve u redu? Hajde da sednemo zajedno i razmislimo o tome šta je bilo od koristi u prošlosti.“
Dok osuđivanje prekida vezu, radoznalost otvara vrata podršci. Prijatelj čak ne mora eksplicitno da nam kaže da je zabrinut/a – ako ga dobro poznajemo, možemo i sami da primetimo da nešto nije u redu sa njim/njom.
Tako dajemo do znanja da obraćamo pažnju i da nastupamo sa pozicije istinske zabrinutosti. Stvaramo sigurno utočište gde se može otvoriti, biti ono što jeste i podeliti svoje brige.
„Ma, biće sve u redu.“
Vaš anksiozni prijatelj možda brine o nečemu što nema šanse da se ostvari – ili bi njegove brige mogle biti tačne. Nemoguće je znati sa sigurnošću, zato izbegavajte davanje lažnih uveravanja. Svi mi ponekad brinemo o stvarima koje se realno mogu dogoditi, zato nije dobro predviđati sigurne dobre ishode.
Umesto toga, recite: „Hajde da vidimo šta te sve muči. Koji je najgori, najbolji i najverovatniji scenario?“
Ono što bolje funkcioniše jeste razgovor o potencijalnim ishodima – i pravljenje plana kako da se nosi sa svakim od njih. To im može pomoći da sagledaju perspektivu i da se osećaju spremnije.
„Preteruješ!“
Ovo je jedna od najnepoštenijih stvari koje možemo reći anksioznoj osobi jer to najčešće produbljuje njenu sumnju u sebe, što ide ruku pod ruku sa anksioznošću.
Kada su ljudi anksiozni, pokušavaju da pronađu načine da se smire. Ako im kažmo da preteruju, osećaće se kao da su nam teret, što će ih učiniti još anksioznijim. Već se osećaju kao teret sami sebi, a sada su teret i nama.
Šta reći umesto toga: „Tvoja reakcija ima smisla s obzirom na to kroz šta si sve prošao/la.“
Usredsredite se na to da ih uverite da način na koji se osećaju ima smisla. To potvrđuje njihovo emocionalno iskustvo, istovremeno naglašavajući da nisu slomljeni zbog toga što se tako osećaju.
„Prestani tako da razmišljaš!“
Kada nekoga muči anksioznost, često zaista ne može lako da je se reši. Govoreći im da „samo prestanu“ umanjujemo njihove veoma stvarne fizičke i emocionalne simptome.
Umesto toga recite: „Hajde da sednemo i zajedno duboko udahnemo tri puta.“
Korisnije je da pozovete prijatelja da vam se pridruži u jednostavnoj aktivnosti disanja. Taj mali čin može biti dovoljan da resetuje njihov nervni sistem, i da ih izvuče iz tog sveobuhvatnog osećanja panike.
„Barem...“
Možda zvuči utešno na površini, ali reći prijatelju da barem nije gore – zar nije čuo kroz šta komšija prolazi? – verovatno će vam se obiti o glavu. To skreće fokus sa bola osobe i šalje poruku da njihovo iskustvo nije dovoljno ozbiljno da bi zaslužilo pažnju.
Umesto toga recite: „To zvuči zaista ozbiljno. Mnogo mi je žao što prolaziš kroz ovo.“
Bolji pristup: Dajte prijatelju do znanja da vam je stalo do njega i da saosećate sa njim – bez potrebe za velikim rečima. Prava podrška često znači jednostavno priznavanje bola bez pokušaja da se on ublaži.
„Samo treba da budeš pozitivniji.“
Toksična pozitivnost nije protivotrov za anksioznost. Proterivanje anksioznih misli nije stvar snage volje. To je složena interakcija biologije, okruženja i iskustva.
Umesto toga recite: „Nisi sam/a. Tu sam sa tobom.“
Recite svom prijatelju da znate da se trudi najbolje što može i da je u redu ponekad se osećati anksiozno. Time priznajete njihov trud i normalizujete njihove emocije, što smanjuje stid koji tako često prati anksioznost.
Zatim, podsetite ih da ne idete nikuda. To su najlekovitije reči koje možemo da uputimo. Kada je neko do koga nam je stalo zabrinut i anksiozan, naš posao nije da to rešavamo, već da budemo uz njega.
(RTS)
