Možda ne možemo sprečiti prirodne nepogode, bolesti ili smrt. Ali možemo sprečiti nepravdu, mržnju i neljudskost i baš zato reči patrijarha Pavla odzvanjaju
Nesreće su deo života i često dolaze neočekivano – kroz bolesti, prirodne nepogode ili nesrećne slučajeve. Udare iznenada, menjaju tok našeg postojanja i ostavljaju tragove koje vreme teško briše. Ipak, među svim tragedijama, one koje najdublje ranjavaju jesu one koje čovek prouzrokuje drugom čoveku.
Takve rane ne zaceljuju lako. Izdaja poverenja, nasilje koje razara porodicu, nepravda koja ponižava i uništava – to su udarci posle kojih ništa nije isto. Za razliku od prirodnih nesreća, ljudske zablude i zlobe nisu nužnost, već svesni izbor. Zato uz bol uvek ostaje i pitanje: zašto se to desilo i zašto nije bilo sprečeno?
Pravoslavna vera podseća da smo pozvani da budemo bližnji jedni drugima, ne samo po krvi, već i po saosećanju i odgovornosti. Naša je dužnost da živimo u ljubavi i uzdržimo se od zla. Kada se to zaboravi, onda tragedija postaje još veća – jer nije pogođen samo pojedinac, već i zajednica koja ćuti ili okreće glavu.
Mudre reči
Patrijarh Pavle je govorio da je svaka nesreća teška, ali najteža je ona koju napravi čovek čoveku iz neljudskosti.
„Svaka nesreća je bolna, ma s koje strane dolazila. Ali su nam najteže i najbolnije nesreće koje mi ljudi nanosimo jedni drugima, jer znamo da je trebalo i moglo da ih ne bude, da smo malo više bili ljudi i postupali kao ljudi.“
(Kurir)
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
