Можда не можемо спречити природне непогоде, болести или смрт. Али можемо спречити неправду, мржњу и нељудскост и баш зато речи патријарха Павла одзвањају
Несреће су део живота и често долазе неочекивано – кроз болести, природне непогоде или несрећне случајеве. Ударе изненада, мењају ток нашег постојања и остављају трагове које време тешко брише. Ипак, међу свим трагедијама, оне које најдубље рањавају јесу оне које човек проузрокује другом човеку.
Такве ране не зацељују лако. Издаја поверења, насиље које разара породицу, неправда која понижава и уништава – то су ударци после којих ништа није исто. За разлику од природних несрећа, људске заблуде и злобе нису нужност, већ свесни избор. Зато уз бол увек остаје и питање: зашто се то десило и зашто није било спречено?
Православна вера подсећа да смо позвани да будемо ближњи једни другима, не само по крви, већ и по саосећању и одговорности. Наша је дужност да живимо у љубави и уздржимо се од зла. Када се то заборави, онда трагедија постаје још већа – јер није погођен само појединац, већ и заједница која ћути или окреће главу.
Мудре речи
Патријарх Павле је говорио да је свака несрећа тешка, али најтежа је она коју направи човек човеку из нељудскости.
„Свака несрећа је болна, ма с које стране долазила. Али су нам најтеже и најболније несреће које ми људи наносимо једни другима, јер знамо да је требало и могло да их не буде, да смо мало више били људи и поступали као људи.“
(Курир)
БОНУС ВИДЕО:
Пратите нас на ИНСТАГРАМУ и ФЕЈСБУКУ
