SPC i njeni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Antima, kao i prvog srpskog patrijarha, Joanikija II.
Sveti Antim Nikomidijski
Rođen u Nikomidiji i od detinjstva vaspitan kao pravi hrišćanin.
- Telo njegovo beše umrtvljeno, duh smiren, zavist iskorenjena, gnev ukroćen, lenost prognana; ... imaše ljubav k svima, mir sa svima; blagorazumnost posred sviju, revnost prema slavi Božjoj, javnu svima".Nije čudo što čovek s takvim vrlinama bi postavljen za episkopa.
Antim sveti episkopstvovaše u Nikomidiji u vreme ljutog gonjenja hrišćana pod opakim carevima Dioklecijanom i Maksimijanom. Naročito u Nikomidiji prolivaše se krv hrišćanska potocima.
Jedne godine o Roždestvu Hristovom bi sažeženo u jednom hramu 20.000 mučenika (v. 28. decem.) To se desi u vreme Antimova arhijerejstva. No gonjenje se s tim ne okonča, nego se produži, i mnogi hrišćani behu bačeni u tamnicu i čuvani tu za muke i smrt.
Antim se udalji u jedno selo, Omanu, ne da bi utekao od smrti nego da bi otuda mogao hrabriti pastvu svoju u podvigu mučeništva, da niko od straha ne otpadne. Jedno njegovo pismo hrišćanima u tamnici bi uhvaćeno i predato caru Maksimijanu.
Car posla 20 vojnika da nađu i dovedu Antima. Sedi i prozorljivi starac izađe u susret vojnicima, uvede ih u dom i ugosti, pa tek onda reče, da je on Antim, koga oni traže. Udivljeni vojnici dobrotom Antimovom predlagahu mu da se skrije, a oni će reći caru da ga nisu mogli naći.
Ali, Antim odgovori da on ne sme dozvoliti, da se lažju prestupa zapovest Božja i njegov život spasava, nego pođe sa vojnicima. Uz put svi vojnici poverovaše u Hrista i bihu kršteni od Antima. Izveden pred cara Antim bi dugo i ljuto mučen, i najzad sekirom posečen.
Proslavi Gospoda i upokoji se u Gospodu početkom IV stoleća.
Na ovaj dan običaji i staro verovanje kažu da je poželjno da budete smerni i požrtvovani.
Sveti Joanikije II, prvi patrijarh srpski
Joanikije II je bio poslednji žičko-pećki arhiepiskop i prvi patrijarh novouspostavljene Pećke patrijaršije.
Rođen je u okolini Prizrena, a o njegovom poreklu nema mnogo istorijskih podataka. Zna se da je učestvovao u radu državnih sabora i bio veoma učen i odličan diplomata. Na dvoru srpskog kralja Stefana Dušana (1331—1355) bio je logotet, a nakon smrti arhiepiskopa Danila II (1324—1337) izabran je 3. januara 1338. godine za srpskog arhiepiskopa.
Kao arhiepiskop, Joanikije je naložio da se tadašnja prestolna crkva u Peći ukrasi ikonama i freskama.
Na praznik Cveti 1346. godine na državnom saboru u Skoplju Joanikije je uzdignut u zvanje patrijarha Srba i Grka, čime je Srbija dobila prvog patrijarha.
NJegove mošti počivaju u Peći, gde je i proglašen za svetitelja.
