СПЦ и њени верници данас обележавају Светог свештеномученика Антима, као и првог српског патријарха, Јоаникија II.
Свети Антим Никомидијски
Рођен у Никомидији и од детињства васпитан као прави хришћанин.
- Тело његово беше умртвљено, дух смирен, завист искорењена, гнев укроћен, леност прогнана; ... имаше љубав к свима, мир са свима; благоразумност посред свију, ревност према слави Божјој, јавну свима".Није чудо што човек с таквим врлинама би постављен за епископа.
Антим свети епископствоваше у Никомидији у време љутог гоњења хришћана под опаким царевима Диоклецијаном и Максимијаном. Нарочито у Никомидији проливаше се крв хришћанска потоцима.
Једне године о Рождеству Христовом би сажежено у једном храму 20.000 мученика (в. 28. децем.) То се деси у време Антимова архијерејства. Но гоњење се с тим не оконча, него се продужи, и многи хришћани беху бачени у тамницу и чувани ту за муке и смрт.
Антим се удаљи у једно село, Оману, не да би утекао од смрти него да би отуда могао храбрити паству своју у подвигу мучеништва, да нико од страха не отпадне. Једно његово писмо хришћанима у тамници би ухваћено и предато цару Максимијану.
Цар посла 20 војника да нађу и доведу Антима. Седи и прозорљиви старац изађе у сусрет војницима, уведе их у дом и угости, па тек онда рече, да је он Антим, кога они траже. Удивљени војници добротом Антимовом предлагаху му да се скрије, а они ће рећи цару да га нису могли наћи.
Али, Антим одговори да он не сме дозволити, да се лажју преступа заповест Божја и његов живот спасава, него пође са војницима. Уз пут сви војници повероваше у Христа и биху крштени од Антима. Изведен пред цара Антим би дуго и љуто мучен, и најзад секиром посечен.
Прослави Господа и упокоји се у Господу почетком IV столећа.
На овај дан обичаји и старо веровање кажу да је пожељно да будете смерни и пожртвовани.
Свети Јоаникије II, први патријарх српски
Јоаникије ИИ је био последњи жичко-пећки архиепископ и први патријарх новоуспостављене Пећке патријаршије.
Рођен је у околини Призрена, а о његовом пореклу нема много историјских података. Зна се да је учествовао у раду државних сабора и био веома учен и одличан дипломата. На двору српског краља Стефана Душана (1331—1355) био је логотет, а након смрти архиепископа Данила ИИ (1324—1337) изабран је 3. јануара 1338. године за српског архиепископа.
Као архиепископ, Јоаникије је наложио да се тадашња престолна црква у Пећи украси иконама и фрескама.
На празник Цвети 1346. године на државном сабору у Скопљу Јоаникије је уздигнут у звање патријарха Срба и Грка, чиме је Србија добила првог патријарха.
Његове мошти почивају у Пећи, где је и проглашен за светитеља.
