Jedna od glavnih odlika srpskog pravoslavlja, za koju ne zna ostali hrišćanski svet, jeste krsna slava. Veliki broj vernika u Srbiji slavi, ali dobar deo njih to čini nepravilno.
Gotovo svi će reći da slave onako kako piše u crkvenim priručnicima, ali je u praksi često drugačije.
Sigurno ste mnogo puta čuli „na slavu se ne poziva„. Vrata kuće su tog dana otvorena za sve. Tako je makar važilo ranije. Danas se ustalilo pravilo da se gosti ipak zovu na krsnu slavu i to je najčešće uži krug porodice i prijatelja odnosno onih kod kojih se i odlazi istim povodom.
Samo obeležavanje praznika se takođe menjalo tokom vremena. Pa iako običaj kaže da su najvažniji slavski kolač, vino i žito, trpeze su postale daleko raskošnije (o tome više reči u nastavku), a slavlje ponekad ume da se pretvori u ono nalik svadbi. Jedni kažu „dobro je da se ljudi vesele“, a drugi da je prigodnije slaviti u diskretnijoj atmosferi.
Ipak, jedan od najbitnijih slavskih običaja je dvorenje slave. Dvorenje je važan običaj koji se vezuje za krsnu slavu. Domaćin na ovaj svečani dan dočekuje goste i ne seda dok sveća gori. To radi iz poštovanja prema svetitelju koga slavi i koji je zapravo glavni gost.
Takođe, ovo su još neka pravila slavskog bontona kojih se valja pridržavati.
Na slavu se nikad ne kasni
Veoma je važno da na slavu dođete na vreme, odnosno da ne kasnite, time izražavate poštovanje prema domaćinu i njegovoj porodici ali i ostalim gostima. Takođe, olakšavate posao domaćici koja ne mora u više navrata da služi celu trpezu. Ipak, ni ovo pravilo se ne poštuje strogo.
Šta se poklanja za slavu?
Bonton kaže da se domaćinu uručuje prigodan poklon poput flaše pića, dok se domaćici daje cveće, bombonjera ili neki drugi praktičan i adekvatan dar. I znate kako se kaže, niti se gleda poklonu u zube niti se obraća pažnja na to koliko je „raskošna“ trpeza.
(Krstarica)
BONUS VIDEO:
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
