Svi imamo dane kada smo potpuno iscrpljeni.
I dok je lako kriviti zagušene rasporede ili nedovoljno sna, ako vam je osećaj iscrpljenosti postao norma, možda bi bilo dobro da bolje razmotrite svoje svakodnevne navike.
Znaci da bi trebalo da promenite svoju rutinu
Iako stres i prepun raspored svakako mogu izazvati umor, postoji razlika između zauzetosti i mentalne iscrpljenosti zbog navika.
- Za razliku od situacionog stresa, koji često prolazi sa odmorom ili promenom tempa, umor povezan sa navikama ima tendenciju da se zadrži - objašnjava dr Sanam Hafiz, doktorka psihologije za Real Simple.
Možda ćete primetiti da se čak i u danima sa slabijim rasporedom i dalje osećate iscrpljeno. Ovo sugeriše da problem nije samo u vašem rasporedu, već u načinu na koji se krećete kroz njega.
- Prepoznavanje ovog obrasca je prvi korak ka donošenju zdravijih izbora - kaže dr Hafiz.
Evo šest iznenađujuće uobičajenih navika koje bi mogle tiho da uništavaju vašu mentalnu energiju
Multitasking
Stalno preskakanje između zadataka zahteva od vašeg mozga da se ponovo fokusira, što troši dodatnu energiju. Umesto da uštedi vreme, često dovodi do većeg broja grešaka i frustracija. Multitasking dodaje mentalnu gužvu, usporava produktivnost i vremenom povećava stres i otežava koncentraciju. Umesto toga, fokusirajte se na jedan zadatak, što omogućava vašem mozgu da radi efikasnije.
Odugovlačenje
Odugovlačenje vas može mentalno iscrpeti jer vas mozak stalno podseća na zadatke koje još niste završili, što uzrokuje stalni stres i brigu.
- Što više odlažete, zadatak vam se čini većim, što povećava anksioznost. Sav ovaj mentalni pritisak otežava fokusiranje na bilo šta drugo.
Jedan od načina da se olakša teret jeste da se zadaci podele na manje, lakše upravljive korake kako se ne bi osećali preopterećeno. Odvojite određeno vreme za njihovo obavljanje, čak i ako je to samo nekoliko minuta.
Stalno ugađenje drugima
Stalni pokušaj da usrećite druge, posebno ako to znači da svoje potrebe stavljate na poslednje mesto, može iscrpeti vašu mentalnu energiju. Možda ćete osećati i ogorčenost, čak i ako je ne izražavate, jer se vaše potrebe često ignorišu. Počnite tako što ćete postaviti male granice i proveriti kako se osećate.
- Obratite pažnju na svoje motive i pomažite drugima zato što to zaista želite, a ne zato što se plašite da nešto odbijete - kaže dr Hafiz.
Nagomilavanje nereda
Vizuelni nered ne samo da vam zatrpava prostor, već vam zatrpava i um. Bez obzira da li se zbog njega stresirate, izbegavate ga ili razmišljate kako da se nosite sa njim, sve to doprinosi mentalnom opterećenju.
Premišljanje
Previše razmišljanja o strahu, anksioznosti ili brizi drži vaš um zaglavljenim u anksioznoj petlji. To je takođe mentalno iscrpljujuće jer ljudi često osećaju kao da im njihovo premišljanje pomaže na neki način, a u stvarnosti to dovodi do veće anksioznosti.
Donošenje previše trivijalnih odluka
Od toga šta obući do toga šta jesti ili koju emisiju gledati, naši dani su prepuni izbora.
- Donošenje previše trivijalnih odluka je mentalno iscrpljujuće jer može dovesti do toga da ljudi provode više vremena na odlukama nego što je potrebno. Taj stalni pritisak da se napravi „pravi“ izbor takođe može dovesti do pregorevanja, paralize odlučivanja i perfekcionističkog razmišljanja. Ne morate da donesete najbolju ili pravu odluku. Umesto toga, cilj je da smanjite vreme provedeno razmišljajući o tome.
