Сви имамо дане када смо потпуно исцрпљени.
И док је лако кривити загушене распореде или недовољно сна, ако вам је осец́ај исцрпљености постао норма, можда би било добро да боље размотрите своје свакодневне навике.
Знаци да би требало да промените своју рутину
Иако стрес и препун распоред свакако могу изазвати умор, постоји разлика између заузетости и менталне исцрпљености због навика.
- За разлику од ситуационог стреса, који често пролази са одмором или променом темпа, умор повезан са навикама има тенденцију да се задржи - објашњава др Санам Хафиз, докторка психологије за Реал Симпле.
Можда ц́ете приметити да се чак и у данима са слабијим распоредом и даље осец́ате исцрпљено. Ово сугерише да проблем није само у вашем распореду, вец́ у начину на који се крец́ете кроз њега.
- Препознавање овог обрасца је први корак ка доношењу здравијих избора - каже др Хафиз.
Ево шест изненађујуц́е уобичајених навика које би могле тихо да уништавају вашу менталну енергију
Мултитаскинг
Стално прескакање између задатака захтева од вашег мозга да се поново фокусира, што троши додатну енергију. Уместо да уштеди време, често доводи до вец́ег броја грешака и фрустрација. Мултитаскинг додаје менталну гужву, успорава продуктивност и временом повец́ава стрес и отежава концентрацију. Уместо тога, фокусирајте се на један задатак, што омогуц́ава вашем мозгу да ради ефикасније.
Одуговлачење
Одуговлачење вас може ментално исцрпети јер вас мозак стално подсец́а на задатке које још нисте завршили, што узрокује стални стрес и бригу.
- Што више одлажете, задатак вам се чини вец́им, што повец́ава анксиозност. Сав овај ментални притисак отежава фокусирање на било шта друго.
Један од начина да се олакша терет јесте да се задаци поделе на мање, лакше управљиве кораке како се не би осец́али преоптерећено. Одвојите одређено време за њихово обављање, чак и ако је то само неколико минута.
Стално угађење другима
Стални покушај да усрец́ите друге, посебно ако то значи да своје потребе стављате на последње место, може исцрпети вашу менталну енергију. Можда ц́ете осец́ати и огорченост, чак и ако је не изражавате, јер се ваше потребе често игноришу. Почните тако што ц́ете поставити мале границе и проверити како се осец́ате.
- Обратите пажњу на своје мотиве и помажите другима зато што то заиста желите, а не зато што се плашите да нешто одбијете - каже др Хафиз.
Нагомилавање нереда
Визуелни неред не само да вам затрпава простор, вец́ вам затрпава и ум. Без обзира да ли се због њега стресирате, избегавате га или размишљате како да се носите са њим, све то доприноси менталном оптерец́ењу.
Премишљање
Превише размишљања о страху, анксиозности или бризи држи ваш ум заглављеним у анксиозној петљи. То је такође ментално исцрпљујуц́е јер људи често осец́ају као да им њихово премишљање помаже на неки начин, а у стварности то доводи до вец́е анксиозности.
Доношење превише тривијалних одлука
Од тога шта обуц́и до тога шта јести или коју емисију гледати, наши дани су препуни избора.
- Доношење превише тривијалних одлука је ментално исцрпљујуц́е јер може довести до тога да људи проводе више времена на одлукама него што је потребно. Тај стални притисак да се направи „прави“ избор такође може довести до прегоревања, парализе одлучивања и перфекционистичког размишљања. Не морате да донесете најбољу или праву одлуку. Уместо тога, циљ је да смањите време проведено размишљајуц́и о томе.
