Sve više ljudi boluje od fenomena FOMO, a prepoznaje se lako i tleči teško.
Pre osam godina, pojam FOMO uvršćen je u Oksfordski rečnik i postao je deo pop kulture. Prvi put ga je 2004. godine pomenuo Patrik Dž. Mekginis. Reč je o akronimu za strah od propuštanja (fear of missing out).
Pročitajte još: Aleksandar Adamović: Crvenilo nije opasno, ali napukla koža mora da se leči
Nemali broj nas je ovaj pojam osetio na svojoj koži. To je kada hoćete da iskočite iz kože jer niste na drugom, željenom mestu.
Problem je što to "željeno mesto" ne mora zaista biti željeno s naše strane, ali nam se taj osećaj rađa kada vidimo nečiju objavu na društvenim mrežama. Ili kada čujemo da je neko doživeo nešto mnogo bolje nego mi. Osećamo nervozu, anksioznost, a nemir nas "goni" da izađemo i pridružimo se ili napravimo nešto još bolje.
Kako prepoznati da imamo FOMO?
- Strah od propuštanja, ili FOMO, predstavlja fenomen koji se tiče naših osećanja i misli. Naime, kada doživljavamo FOMO, prvo opazimo da se neko bavi aktivnošću koju smatramo zabavnom.
Svi se zabavljaju više i bolje od mene!
Zatim donosimo zaključak da se drugi ljudi bolje zabavljaju od nas, da se zabavljaju bez nas, da imaju ispunjenije živote, doživljavaju vrednija iskustva. Takve misli podstiču kod nas osećanja zavisti i potištenosti i propuštanje pomenutih stvari često doživljavamo kao lični neuspeh.
Trudimo se da postignemo mnogo više, stignemo na što više događaja i iskusimo što više stvari koje vidimo da rade drugi ljudi. To često ide nauštrb stvarnog zadovoljstva i rađenja onoga što nam se u tom trenutku zaista radi - objašnjava Marija Kuzmanović, psiholog i psihoterapeut pod supervizijom..
Pročitajte još: Ruski lekar LAZAROV: Gospina trava pomaže kod ONKOLOŠKIH OBOLJENJA
Kako izgleda FOMO sapiens?
- FOMO sapiensu je teško da kaže ne, naročito kada dobije poziv da učestvuje u pojedinim aktivnostima. Smatra da ne sme da propusti ponuđeno iskustvo i da će prihvatanje učiniti da on ostane prihvaćen.
Ukoliko je isključen iz aktivnosti i, recimo, na društvenim mrežama vidi fotografije svojih poznanika sa događaja kojem nije prisustvovao, može se osetiti odbačenim i nepoželjnim - objašnjava Kuzmanovićeva.
Pročitajte još: Da li suplemente treba davati deci? Da, ali samo jedan vitamin
Stalna potrebu da budemo negde drugde
- Govori da smo zaboravili da se zagledamo u ono što nam se upravo dešava. Da se pozabavimo onim što nas muči i počnemo da rešavamo ono što možemo, a prihvatimo ono što je nepromenjivo. Da vidimo kako trenutak može biti lep i kada nije poseban i veličanstven - savetuje Kuzmanovićeva.
Instant zadovoljstvo
Pročitajte još: Kako prepoznati MATERIJAL za brak? Jedno pitanje rešava sve
Mnogi ljudi praćenjem društvenih mreža, zapostavljaju obaveze. To je svojevrsni beg od neprijatnosti obaveza koje nas čekaju. Lako se "izgubimo" u moru informacija na društvenim mrežama. Stvara se neka vrsta zavisnosti od tog zadovoljenja, jer ljudi, prirodno, teže prijatnosti a izbegavaju neprijatnost.
Foto: Depozit
Kako se "leči" FOMO?
- U određenoj meri FOMO može biti koristan. Čovek koji je skovao pojam FOMO, Patrik Džej Mekginis, u ovaj fenomen poredi sa ispijanjem vina. Malo vina ne može da naškodi, ali ukoliko preteramo, to može imati ozbiljne posledice. FOMO nas može podstaći da ostavimo telefon i okrenemo se svojoj listi želja sa stvarima koje smo želeli da postignemo ili isprobamo.
Pročitajte još: Da li više VARAJU iskusni MUŠKARCI ili oni koje "spopada" neka žena?
Međutim, kada je anksioznost vrlo visoka i veoma utiče na naše funkcionisanje, potrebno je razumeti da je misao da nešto važno propuštamo samo subjektivni fenomen koji stvara naš mozak, a ne činjenica - zaključuje Kuzmanovićeva.
Pratite nas na INSTAGRAMU i FEJSBUKU
