Dr. Ranko Rajović roditeljima savetuje kako decu motivisati da pomažu i preuzimaju odgovornost, a da im to bude igra, a ne kazna. Ističe važnost granica i samostalnosti i upozorava da deca ne odrastaju kao centar sveta, očekujući da će sve dobiti "na tanjiru".
Dr. Ranko Rajović jedan je od najcjenjenijih stručnjaka koji se bave razvojem dece, a u svojim javnim nastupima često daje vredne savete roditeljima o vaspitanju dece.
Zadaci koji izgledaju kao igra - motivacija i pokretačka snaga
U podkastu objavljenom na Lood kanalu objasnio je koliko je važno da deca ne dobiju sve na tanjiru, već da nešto rade sami, da imaju neke obaveze, ali da ih doživljavaju kao igru.
"Ranije je dolazio moj brat. A sada, bile su to staklene boce, za mineralnu vodu, sok, Vuk je tada imao četiri godine. A ko želi da ide u prodavnicu, kako mogu ja u prodavnicu, dolazio je moj brat? Od treće godine imaju papir, donesu ga na blagajnu da nešto kupe, i vrate ga, gledam ih s prozora, nije daleko. I kažem mu: 'Vuče, idi po dve mineralne vode, sok' i ne znam što je to i on uzme dve platnene torbe, znam da toliko može nositi, i ide“, rekao je dr. Rajović, dodajući da se sin tada znao požaliti majci da nije red na sestru da ide u trgovinu, zbog čega je za kaznu morao pet dana ići u kupovinu.
"Bilo je i pre situacija, kad su bili mlađi od tri godine, neće ići, igraju se, to svaki roditelj može probati. Kažem da je gradski rekord od stana do prodavnice za 20 sekundi. Možete li to pobediti? Već obuče cipele, jaknu, 'Tata, možete li to izmeriti?' Dajem mu štopericu, on počinje dažuri, ja počinjem da brojim - jedan, dva... Gotovo je, već je otišao. Trebalo je možda dvia ili tri minuta, brojim 19, 20, 21, 22, bravo, ovo je vaš kućni rekord, a ne gradski. 'Tata, mogu li još jednom u prodavnkicu?'“ Išao je danima da pokuša da obori rekord. Dakle, moramo ih zaposliti tako da im to izgleda kao igra. Ako kažemo da morate da idete u prodavnicu, to je vaša odgovornost, pa ko će to učiniti? Moramo ih od malih nogu učiti da nešto rade i dodatno ih motivisati, da je to kao igra, da je to kao rekord. A s kim se tak,iče, dakle sami sa sobom! I to se zove unutrašnja motivacija, to je pokretačka snaga. I kad rade te male stvari, ništa im posle nije teško".
Moraju naučiti da su deo celine, a ne centar
Istakao je da je vrlo važno da deca budu uključena u kućne poslove, čak i ako se radi o donošenju salveta za ručak ili pomaganju tati da operu auto, kako bi shvatila da su deo celine, a ne da su centar sveta.
"Jer ako je dete centgar porodice, sve je za njega... Sad imam unuku i uhvatim se kako pitam 'Tara, što najviše voliš na svetu?', da joj to osiguram, ona kaže 'deda, volim to', ja kažem 'super, to je stvarno dobro'. Nisam joj to kupio. Ne smiemo ispunjavati dečje želje. Jer ako to vide, jedna želja, druga želja, dođe deda, baka, tata, mama, odjednom shvate da mogu imati sve, a to nije život i sutra će biti. Nije tako, a mi smo ih naučili da je granica tolerancije nula, a ne da je niska, i udarali su roditelje kad je bila. Dakle, ne možemo biti bankomati za svoju decu, da nešto zaslužuju. Možda ćemo im kupiti čokoladicu, ali moraju naučiti da čekaju na to.
Rajović je podsetio da su deca pre odbrojavala dane do rođendana, "a sada je svaki vikend postao kao rođendan i roditelji obasipaju decu poklonima, ali to nije pravi način".
(Story.hr)
BONUS VIDEO:
;
