Iako mnogi roditelji popuštaju svom detetu misleći da će mu drugačije naškoditi, nije uvek dobar izbor da budete nežni. Nežno roditeljstvo ima svoje mane, pa sledeći put razmislite.
Ideja nežnog roditeljstva zvuči idilično: ostanite smireni, budite strpljivi, uvažavajte dečja osećanja i nudite izbore umesto naredbi. Za mnoge roditelje to je dobrodošao pomak od stroge discipline i vikanja. Međutim ono što savršeno zvuči u teoriji, na stranicama knjiga i roditeljskih blogova, često se sudara s haosom, bukom i nepredvidljivošću stvarnog porodičnog života.
Kao i svaka druga filozofija vaspitanja, ni nežno roditeljstvo nije univerzalno rešenje. Ima svoja ograničenja i ponekad jednostavno ne daje očekivane rezultate. To ne znači da je reč o lošem pristupu, već da ga treba primenjivati promišljeno, fleksibilno i prilagoditi svakom detetu i situaciji.
Kada nežnost postane slabost
Pokušavate da budete puni razumevanja, ali dete vaš blagi ton može da protumači kao zeleno svetlo da pomrei granice. Iako to ne važi za svu decu, kod neke pravila zbog toga počinju opasno da se zamagljuju. To ne znači da treba da pribegnete vikanju, ali čvrst stav je ključan.
Dete koje neprestano pregovara ili ima previše slobode teško će naučiti da razlikuje prihvatljivo od neprihvatljivog ponašanja. U nekim slučajevima deca će inatom još jače da testiraju granice, zapravo tražeći jasne okvire.
Surova stvarnost van porodičnog doma
Nežno roditeljstvo stvara sigurno i podsticajno okruženje, ali pitanje je da li priprema decu za izazove stvarnog sveta. Škola, budući poslovi i razne društvene situacije neće uvek biti tako tolerantni ni imati razumevanja za njihova osećanja.
Ako dete nije naučilo da se nosi se s konkretnom povratnom informacijom, disciplinom ili nepravdom, moglo bi teško da se prilagodi životnim pritiscima. Dete će jednog dana da se suoči s odbijanjem, neuspehom, rokovima i kritikama. Ako je naviklo isključivo na nežnost, stvarni svet mogao bi da mu se čini okrutnijim nego što jeste. Cilj je pripremiti dete za život, a ne držati ga pod staklenim zvonom.
Granice su osnov sigurnosti
Razgovor o emocijama je koristan, ali ponekad ne može da zameni jednostavno i jasno "ne". Deca se osjećaju nasigurnije i najbolje napreduju kada znaju gde su granice. Kada se roditelj suoči s detetovim čestim ispadima besa ili destruktivnim ponašanjem, teško je ostati dosledan pristupu koji ne donosi odmah vidljive rezultate.
Lako može da se javi osećaj da ništa ne funkcioniše, čak i ako će se trud dugoročno isplatiti. Bez jasnih granica deca nastavljaju s testiranjem, što na kraju dovodi do frustracije na obe strane.
Uvažavanje osećanja nije isto što i popuštanje
Osećaje treba priznati i uvažiti, ali ne zahteva svaki ispad besa duboku analizu i razgovor. Ponekad je najefikasnije jednostavno preusmeriti detetovu pažnju i ponašanje. Kako odrastaju, deca postaju sve svesnija kako drugi reaguju na njihovo ponašanje.
Ako procene da su im roditelji previše popustljivi i da teško izgovaraju "ne", mogli bi da nauče da manipulišu situacijama kako bi dobili ono što žele. Empatija je ključna, ali mora da bude uravnotežena s roditeljskim autoritetom. U suprotnom deca neće poštovati smernice koje im postavljate.
Emocionalna iscrpljenost roditelja
Nežno roditeljstvo postavlja visoke zahteve pred roditelje. Biti smiren i staložen 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, jednostavno je iscrpljujuće. Ako ste spavali samo nekoliko sati, a vaše dete ima ispad besa jer ste bananu prelomili na pola, sasvim je u redu da duboko uzdahnete, pa čak i povisite glas.
Roditelji koji su pod stresom, neispavani i uz to žongliraju između posla i kućnih obaveza teško mogu održati nivo emocionalne energije koju ovaj pristup zahteva. S vremenom to može dovesti do osećaja krivice, sagorevanja, pa čak i ogorčenosti. Na kraju krajeva i roditelji su samo ljudi.
Svako dete je priča za sebe
Nekoj deci jednostavno je potrebna čvršća struktura. Dete snažnog karaktera ili nagle naravi verovatno neće dobro reagovati na blage pregovore. NJima blagi podsetnici neće mnogo značiti. Verovatnije je da će biti potrebni odlučniji ton ili direktne posledice kako bi shvatili zašto su pravila važna.
Kada nežno roditeljstvo isključuje svaki oblik discipline, može da postane nedelotvorno za decu koja su prirodno otpornija ili se više inate. Takvoj deci potrebna su jasnija pravila i konkretnije posledice.
Gubitak roditeljskog autoriteta
Ako se konstantno trudite da budete emocionalno ravnopravni sa svojim detetom, ono bi moglo da zaboravi ko je u toj priči odrasla osoba – roditelj. Tada se nežan pristup lako pretvara u popustljivost, a deca ne uče da preuzimaju odgovornost za svoje postupke.
Istinsko nežno roditeljstvo ne znači odsustvo discipline, već postavljanje granica s poštovanjem. Ako se ta ključna razlika zanemari, rezultati mogu biti potpuno suprotni od željenih. Deca se osećaju najsigurnije kada znaju da je neko "glavni". Bez toga, vremenom mogu razviti osećaj da na sve imaju pravo i da pravila ne važe. Autoritet i poštovanje grade se na jasnim okvirima, a ne isključivo na nežnosti.
(Super žena)
