· · Number of comments: 0

Kraljevo drvo očaravajućeg mirisa: Prva asocijacija na reč bagrem je divan, aromatičan cvet (FOTO)

Sama biljka bagrem raste kao listopadno drvo visine do 25 metara čije stablo u prečniku može dostići više od 50 centimetara

1655459392_acaica7185781_1280.jpg
Photo: Pixabay

Grane bagrema su retke i trnovite, a samo drvo ima svetlu krošnju, dok je kora duboko i nepravilno ispucala. Listovi su neparno perasto složeni sa dlakavom lisnom drškom pri čemu su sami listovi dugački 20 do 30 cm sa 5 do 12 parova listića koji imaju kratku dršku, jajasti do eliptični oblik sa prosečnom dužinom od oko 4 cm i širinom od 2,5 cm. Cvet je krupan, u obliku viseće grozdaste cvasti duge do 20 cm, mirisan, bele ili bledoružičaste boje. Plod bagrema je tamnosmeđa mahuna dužine veće od 10 cm i gotovo 2,5 cm širine sa 4 do 10 semenki. Cveta od aprila (ukoliko je toplije vreme) do maja ili juna.

Photo: Pixabay

Bagrem je domaća vrsta u istočnim delovima Severne Amerike, odakle se brzo proširio i na druge kontinente. U Evropu je prenet početkom 17. veka, i to u Francuskoj, odakle je široko rasprostranjen po svim evropskim zemljama. Doneo ga je baštovan sa francuskog dvora, Žan Robin, po čijem imenu je i dobio latinski naziv Robinia pseudoacacia. U nekim područjima Mađarske se čak smatra i invazivnom vrstom. U našoj zemlji bagrem je treći po zastupljenosti lišćarskih vrsta, odmah posle bukve i hrasta. Koristi se često i za pošumljavanje obešumljenih terena, bujičnih područja, peska... U narodu je poznat i kao akacija, beli bagrem, kraljevo drvo.

Najbolje raste na rastresitom, dubokom i plodnom peskovitom zemljištu, ali i na drugim, manje pogodnim površinama. Ima čestu i raznovrsnu ulogu u hortikulturi, pa nije retkost videti čitave drvorede ili žive ograde bagrema.

Photo: Pixabay

Bagrem je u pčelarstvu veoma značajna vrsta jer pčele prave med sakupljajući polen sa njegovih opojnih, mirisnih cvetova. Sam cvet bagrema sadrži vitamin C, eterično ulje, šećer, smolu i tanine, dok se u semenkama nalazi oko 38% proteina, ugljenih hidrata, vitamina A, B1, B2, B6 i C, kao i fosfora, magnezijuma, cinka, gvožđa, kalijuma, natrijuma i kalcijuma.

PROČITAJTE JOŠ: GRAD KOJEG VIŠE NEMA : Žrnov - jedna od najvećih misterija Srbije (FOTO)

Ako želite da berete bagremov cvet, neophodno je da znate da ga treba brati neposredno pre samog otvaranja, a list dok je još mlad. Cvetovi se suše u senci i čuvaju u dobro zatvorenoj posudi jer vrlo brzo gube aromu. Osušeni listovi bagrema koriste se u toku zimskih meseci i kao hrana domaćim životinjama poput koza i ovaca.

Photo: Pixabay

Niske grane i izdanci bagrema omiljena su hrana kozama, dok se samo deblo bagrema koristi kao tehnička građa, najčešće za izradu ograda, ali i krovnih konstrukcija i stubova za špalire, kod podizanja voćnjaka, u malinjacima i kupinjacima. Zbog svoje lepe žute boje, drvo bagrema se u građevinarstvu koristi za izradu parketa. Poznato je da se često koristi i kao vrlo kvalitetno ogrevno drvo. Seme bagrema može da posluži kao dobra zamena za pasulj, a u prženom obliku može da bude zamena za kafu. Od cvetova bagrema možete pripremiti sok, na isti način kao i sok od zove, a možete napraviti i domaće slatko odličnog ukusa.

PROČITAJTE JOŠ: Mesto gde se KUPAJU VILE I VEČNO VEZUJU ZALJUBLJENE: Na ovom mestu stvara se jedan od NAJVEĆIH VODOPADA u Srbiji(FOTO)

Bagremov med je veoma efikasan kao lek za lečenje prehlade, smirivanje nervnog sistema i otklanjanje posledica nakupljenog stresa, a pomaže i u regulisanju nesanice jer omogućava zdrav san.

Jednu činjenicu nikada nemojte zanemariti, a to je da bagrem ima veoma otrovnu koru i nju nikako ne treba konzumirati. Takođe, nije preporučljivo da koristite zrele listove i sirove semenke jer mogu uzrokovati slabost, povraćanje, širenje zenica, slabljenje pulsa, bledilo, pa čak i neku vrstu šoka. 

PRATITE NAS NA INSTAGRAMU i FEJSBUKU

BONUS VIDEO:

 
Post a Comment
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.