Pravo na sreću nije luksuz, već osnovna ljudska potreba. Ako vi ne naučite da cenite sebe, niko drugi to neće učiniti umesto vas
Erih Marija Remark je jednom rekao:
„Žena koja štedi na sebi izaziva kod muškaraca jedinu želju – da uštedi na njoj.“
Ova misao, iako oštra, pogađa suštinu. Onog trenutka kada žena počne da umanjuje sopstvenu vrednost, to ubrzo počnu da rade i svi oko nje.
Kada dobre osobine postanu slabost
Skromnost, dobrota i pristojnost jesu vrline – u romanima se one nagrađuju, ali u stvarnom životu često postaju oružje u rukama onih koji znaju da ih iskoriste.
Dobre osobine nisu uvek zaštita. Ako se nađu pored bezdušne ili sebične osobe, lako se pretvore u slabost. Zato je važno ne biti „dobar po svaku cenu“, već naučiti granicu između davanja i samopoštovanja.
Kako žene najčešće štede na sebi
Kada govorimo o „štednji“, ne mislimo samo na novac. Žene često štede:
- na svom vremenu, jer sve poklanjaju drugima,
- na svojim željama, jer ih potiskuju zarad porodice,
- na odmoru i ličnim zadovoljstvima, jer smatraju da to nije prioritet.
Ljudi se brzo naviknu – ako tražiš malo, malo će ti i dati. I niko neće biti zahvalan na tvojoj iscrpljenosti.
Navika žrtvovanja
Navika da se „štedi na sebi“ obično dolazi iz ljubavi. Majka žrtvuje sve za dete, zaljubljena žena za partnera. Problem je što se i deca i partner naviknu na tu žrtvu i počnu je uzimati zdravo za gotovo. A kada žena poželi da povrati deo sebe, dočekuju je nerazumevanje i ljutnja: „Zašto sada menjaš pravila?“
Prođu godine i tada se javlja gorko pitanje: „Gde je nestao moj život?“
Šta znači prestati štedeti na sebi
Ne radi se o sebičnosti, već o pravu na lični prostor, snove i radost. Štednja na sebi vodi ka malim željama, malim ciljevima i osećaju da nismo dovoljno dobri. To je navika koja sputava – ubija hrabrost da se pokuša, da se sanja i da se živi punim plućima.
Umesto toga:
- ne štedite na vremenu koje posvećujete sebi,
- ne odričite se sitnih zadovoljstava koja vas pune energijom,
- ne ubeđujte sebe da su drugi vredniji od vas.
(Stil)
