Пролеће нам ове 2026. године стиже у петак, 20. марта, тачно у 15 часова и 46 минута.
Пролеће нам ове 2026. године стиже у данас, 20. марта, тачно у 15 часова и 46 минута, а само девет дана касније, тачније 29. марта, очекује нас и прво овогодишње померање казаљки на сату. Спремите се за дуже дане, али и на то да ћемо те ноћи спавати један сат краће.
Дуго ишчекивани крај зиме је близу, али само календарски, јер временска прогноза и снег који нас очекује у априли не би се сложили са тим. Ипак, лепо време и пролеће тек су пред нама.
Када тачно почиње пролеће 2026
Званично, пролеће 2026. године на нашој, северној хемисфери почиње 20. марта тачно у 15 часова и 46 минута. На дан почетка овог годишњег доба обданица и ноћ трају по 12 сати, па се овај астрономски догађај назива и дан пролећне равнодневице. Истовремено, на јужној Земљиној полулопти почеће јесен.
Пролећна равнодневица је веома значајан тренутак у многим културама, па се овај датум посебно обележава фестивалима и празницима. У Индији се долазак пролећа обележава фестивалом Холи. Овај фестивал је познат као фестивал боја, а слави се посипањем боја на улици.
Према астрономским прорачунима, пролеће ће ове године трајати до 21. јуна, тачније до 10:24 часова тога дана, што значи да ћемо у њему уживати тачно 92 дана, 17 сати и 38 минута, што је иначе за два минута краће него прошле године.
С друге стране, по метеоролошком критеријуму, пролеће је већ почело 1. марта и трајаће све до 31. маја.
Календар годишњих доба за 2026/2027. годину
Пролеће: 20. март – 21. јун 2026.
Лето: 21. јун – 23. септембар 2026.
Јесен: 23. септембар – 21. децембар 2026.
Зима: 21. децембар 2026. – 20. март 2027.
Када се помера сат на летње рачунање времена
Као што је то пракса деценијама уназад, померање сата одвија се два пута годишње. Последње недеље у марту прелази се са зимског времена на летње рачунање времена, док се последње недеље у октобру сатови поново враћају на зимско време.
На летње рачунање времена прелазимо у ноћи између суботе и недеље, односно 29. марта, када ће се казаљке у два сата ујутру померити један сат унапред, на три сата ујутру.
Иако губитак једног сата сна може тренутно да поремети биоритам, главна предност овог померања је та што ће нам дани постати знатно дужи, па ћемо имати више дневне светлости у поподневним часовима.
За оне који се сваке године изнова збуне у ком смеру се сат помера, постоји једноставно правило за памћење:
у марту се помера сат унапред
у октобру се помера сат уназад
Зашто пролеће више не почиње 21. марта?
Астрономски и календарски почетак годишњих доба најчешће се поклапају, иако понекад долази до мањих разилажења. То је посебно случај с почетком пролећа.
Астрономски почетак пролећа, познат као пролећна равнодневица (еквиноциј), тренутак је када Сунце у свом привидном кретању прелази са јужне на северну небеску хемисферу, што се 2026. године догодило 20. марта у 15:46 часова. Тада су дан и ноћ готово једнаке дужине на целој Земљи, а дани постају дужи, а ноћи краће.
Календарски почетак пролећа на северној Земљиној полулопти обично пада 20. или 21. марта. Овај тренутак се назива пролећна равнодневница, када дан и ноћ трају приближно једнако (12 сати), а пролеће се одређује астрономски, према положају Земљине орбите око Сунца.
Наиме, с обзиром да астрономска година траје мало дуже него календарска (за око 6 сати) увели смо преступну годину у којој се тих 6 сати сваке четири године претвори у дан вишка. Ти мањи помаци, односно вишкови, утичу и на почетак пролећа па већ годинама оно почиње 20. марта.
Тако ће бити све до 2050. године, а затим ће у појединим годинама почињати чак и 19. марта. Тек након 2100. године први дан пролећа ће поновно бити 21. марта како је већина нас учила у школама.
БОНУС ВИДЕО:
