Proleće nam ove 2026. godine stiže u petak, 20. marta, tačno u 15 časova i 46 minuta.
Proleće nam ove 2026. godine stiže u danas, 20. marta, tačno u 15 časova i 46 minuta, a samo devet dana kasnije, tačnije 29. marta, očekuje nas i prvo ovogodišnje pomeranje kazaljki na satu. Spremite se za duže dane, ali i na to da ćemo te noći spavati jedan sat kraće.
Dugo iščekivani kraj zime je blizu, ali samo kalendarski, jer vremenska prognoza i sneg koji nas očekuje u aprili ne bi se složili sa tim. Ipak, lepo vreme i proleće tek su pred nama.
Kada tačno počinje proleće 2026
Zvanično, proleće 2026. godine na našoj, severnoj hemisferi počinje 20. marta tačno u 15 časova i 46 minuta. Na dan početka ovog godišnjeg doba obdanica i noć traju po 12 sati, pa se ovaj astronomski događaj naziva i dan prolećne ravnodnevice. Istovremeno, na južnoj Zemljinoj polulopti počeće jesen.
Prolećna ravnodnevica je veoma značajan trenutak u mnogim kulturama, pa se ovaj datum posebno obeležava festivalima i praznicima. U Indiji se dolazak proleća obeležava festivalom Holi. Ovaj festival je poznat kao festival boja, a slavi se posipanjem boja na ulici.
Prema astronomskim proračunima, proleće će ove godine trajati do 21. juna, tačnije do 10:24 časova toga dana, što znači da ćemo u njemu uživati tačno 92 dana, 17 sati i 38 minuta, što je inače za dva minuta kraće nego prošle godine.
S druge strane, po meteorološkom kriterijumu, proleće je već počelo 1. marta i trajaće sve do 31. maja.
Kalendar godišnjih doba za 2026/2027. godinu
Proleće: 20. mart – 21. jun 2026.
Leto: 21. jun – 23. septembar 2026.
Jesen: 23. septembar – 21. decembar 2026.
Zima: 21. decembar 2026. – 20. mart 2027.
Kada se pomera sat na letnje računanje vremena
Kao što je to praksa decenijama unazad, pomeranje sata odvija se dva puta godišnje. Poslednje nedelje u martu prelazi se sa zimskog vremena na letnje računanje vremena, dok se poslednje nedelje u oktobru satovi ponovo vraćaju na zimsko vreme.
Na letnje računanje vremena prelazimo u noći između subote i nedelje, odnosno 29. marta, kada će se kazaljke u dva sata ujutru pomeriti jedan sat unapred, na tri sata ujutru.
Iako gubitak jednog sata sna može trenutno da poremeti bioritam, glavna prednost ovog pomeranja je ta što će nam dani postati znatno duži, pa ćemo imati više dnevne svetlosti u popodnevnim časovima.
Za one koji se svake godine iznova zbune u kom smeru se sat pomera, postoji jednostavno pravilo za pamćenje:
u martu se pomera sat unapred
u oktobru se pomera sat unazad
Zašto proleće više ne počinje 21. marta?
Astronomski i kalendarski početak godišnjih doba najčešće se poklapaju, iako ponekad dolazi do manjih razilaženja. To je posebno slučaj s početkom proleća.
Astronomski početak proleća, poznat kao prolećna ravnodnevica (ekvinocij), trenutak je kada Sunce u svom prividnom kretanju prelazi sa južne na severnu nebesku hemisferu, što se 2026. godine dogodilo 20. marta u 15:46 časova. Tada su dan i noć gotovo jednake dužine na celoj Zemlji, a dani postaju duži, a noći kraće.
Kalendarski početak proleća na severnoj Zemljinoj polulopti obično pada 20. ili 21. marta. Ovaj trenutak se naziva prolećna ravnodnevnica, kada dan i noć traju približno jednako (12 sati), a proleće se određuje astronomski, prema položaju Zemljine orbite oko Sunca.
Naime, s obzirom da astronomska godina traje malo duže nego kalendarska (za oko 6 sati) uveli smo prestupnu godinu u kojoj se tih 6 sati svake četiri godine pretvori u dan viška. Ti manji pomaci, odnosno viškovi, utiču i na početak proleća pa već godinama ono počinje 20. marta.
Tako će biti sve do 2050. godine, a zatim će u pojedinim godinama počinjati čak i 19. marta. Tek nakon 2100. godine prvi dan proleća će ponovno biti 21. marta kako je većina nas učila u školama.
BONUS VIDEO:
