Доносимо вам старински рецепт за славско жито.
Славско жито се не кува само по рецепту, већ са пажњом, тишином и поштовањем. Некада се веровало да жито "памти" руке које га спремају, па се кувало полако, без журбе, у миру и сабраности.
Потребни састојци:
- 500 г белог пшеничног зрна (најбоље домаћег)
- око 300 г шећера
- 1 кесица ванилин-шећера или 1 кашичица праве ваниле
- 100 г млевених ораха (по старинском – обавезни)
- мало рендане корице лимуна (по жељи)
- прстохват соли
- хладна вода
- За украшавање (по старом обичају):
- крупно сецкани или полутуцани ораси
- мало шећера у праху
- крстић од ораха или бадема
Припрема:
1. Бирање и прање жита
Жито се најпре пажљиво пребира, зрно по зрно, да се одстране љуске и нечистоће. Затим се опере у више вода, док вода не остане потпуно бистра.
2. Потапање преко ноћи
Опрано жито се прелије хладном водом и остави да преноћи. Ово је важан корак – некада се говорило да жито мора "да се одмори" пре кувања.
3. Споро кување
Сутрадан се жито оцеди, налије свежом хладном водом и стави на тиху ватру. Кува се полако, без наглог кључања, и никада се не меша варјачом, већ се само повремено протресе лонац.
Кува се док зрна не омекшају и не почну да пуцају, што може трајати и више од сат времена.
4. Цеђење и сушење
Скувано жито се процеди и распростре на чисту памучну крпу или чаршав. Покрије се другом крпом и остави да се добро осуши – некада и неколико сати, чак и цео дан, да не остане ни трун вишка влаге.
5. Млевење
По старом обичају, жито се млело на ручној машини за месо или туцало у авану. Данас се може самлети у машини, али без претварања у кашу – треба да остане зрнасте структуре.
6. Мешање жита
У самлевено жито додају се шећер, ванила, прстохват соли и млевени ораси. Све се лагано руком или дрвеном кашиком сједини. По жељи се дода мало рендане лимунове корице.
Ако је маса сува, може се додати кашика-две воде у којој се жито кувало.
7. Обликовање и украшавање
Жито се благо поравна у чинији или тањиру. Одозго се поспе шећером у праху и украси орасима, најчешће у облику крста – симбола вере и сећања.
Старински савет:
Жито се спрема у тишини, без свађе и журбе.
Не проба се пре него што се заврши, из поштовања према обичају.
Најлепше је када преноћи и "одлежи", јер тада укуси постану пуни и заокружени.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
