Деценијама је име Робина Вилијамса било синоним за добру комедију и смех, а само његови најближи су знали са чиме се носио пред крај живота, пре него што је одлучио да оконча себи патњу.
Робин Вилијамс, који је рођен на данашњи дан у Чикагу, остао је упамћен као један од највољенијих глумаца и комичара свих времена.
Постао је легенда још за живота захваљујући неисцрпној енергији, дару за импровизацију и способности да насмеје милионе, али иза осмеха који је показивао публици се крило много туге, која је ескалирала када је 2014. одузео себи живот. Његова изненадна смрт је потресла свет, а тек касније су многи сазнали кроз какве је личне борбе пролазио.
Усамљено детињство му је открио дар за комедију
Робин је одрастао у имућној породици. Његов отац Роберт био је директор у компанији Форд, док је мајка Лори била манекенка у младости, а обоје су имали децу из претходног брака кад је Робин дошао на свет 1951.
Материјално није оскудевао, али му је у детињству недостајало оно најважније – осећај блискости.
Касније је његова мајка признала да тада није била свесна колико се њен син осећао усамљено, а у покушајима да дође до њене пажње Робин се стално борио да је насмеје. Тако је управо, као дечак, и открио свој дар за хумор који ће касније освојити свет.
Комедија као начин да побегне од стварности
Ни школски дани нису били много лакши. Боравак у мушком интернату оставио је дубок траг.
– Провео сам три године у мушком интернату – причао је Робин својевремено. – Личио ми је доста на онај у филму "Друштво мртвих песника". Доста су ме гњавили. То није било само физичко злостављање, већ и интелектуално. Јесам очврснуо, али сам се и повукао у себе. Постао сам резервисан у односу с људима. Једино ми је комедија омогућавала да то пребродим.
Он је увек причао да је велика заблуда да су комичари срећни људи.
– Комедија те исцрпљује. Узима свој данак. Ако још мораш и да путујеш, све је још бруталније. Животни стил увек укључује забаве, пиће и дрогу. Многи само дигну руке – истакао је Робин.
Након што је одустао од студирања на славном Џулијарду, престижној школи сценских уметности за коју је добио стипендију, Робин Вилијамс није могао да нађе посао као глумац у Сан Франциску.
Зато се окушао у комичарској радионици у локалној лутеранској цркви, гдеје прве стенд-ап наступе одржао у подруму.
Борба са зависношћу
Почетком седамдесетих упловио је у свет стенд-ап комедије, у ком је стекао велику популарност. У том периоду користио је кокаин, а касније је отворено говорио о зависности.
Посебно га је погодила смрт пријатеља и колеге Џона Белушија, који је преминуо од предозирања.
– То ме је отрезнило – признао је Робин, који је својвремено истакао да је дрога за њега представљала начин да побегне од проблема.
– Други се осећају убрзано на кокаину, мене је успоравао.
Први пут је главну улогу играо у филму "Попај", а то је само једна од бројних улога по којима га публика широм планете данас памти. Освојио је Оскара за најбољег споредног глумца у филму "Добри Вил Хантинг", а номинован је још три пута, за улоге у остварењима "Добро јутро, Вијетнаме", "Друштво мртвих песника" и "Краљ рибара".
Многима је, међутим, најдражи као "Госпођа Даутфајер", други га обожавају као одраслог Петра Пана у фантазији "Кука", милиони су одрастали гледајући изнова како се бори против магичног света у "Џуманџију", док има и оних којима је прва асоцијација на име Робина Вилијамса његов глас, који је "позајмио" Духу у "Аладину".
Три брака и породица на првом месту
Након бурног периода, наступио је најмирнији у његовом животу: кад је постао отац први пут. С првом супругом Валери Веларди је у браку провео десет година, а она је касније признала колико је покушавала да сачува породицу док је глумац био далеко од куће, на филмским сетовима широм Америке, а она сама са сином Зеком.
– Желела сам само да се на крају врати кући – казала је једном приликом.
После развода је започео везу с Маршом Гарсез, која је раније била дадиља његовог сина. С њом је добио ћерку Зелду и сина Кодија, али ни тај брак није опстао. Касније се оженио Сузан Шнајдер, која је остала уз њега до последњих дана живота.
Повратак старим навикама
Иако је годинама успевао да се држи даље од алкохола и наркотика, искушења су се повремено враћала.
– Сећам се једног снимања на Аљасци 2003. године – присетио се у једном интервјуу. – Угледао сам у продавници бочицу вискија и у себи зачуо глас како ми говори да могу само да пробам. Само једну. А недељу дана касније било је толико празних боца да сам могао да свирам на њима.
Његова супруга Сузан је након глумчеве смрти тврдила да је последњих осам година живота био трезан, иако је раније више пута водио тешку борбу са зависношћу.
Успех није могао да утиша несигурност
Иако је остварио импресивну каријеру, Робин је често сумњао у себе. Његов син Зак касније је објаснио колико је глумац лично доживљавао сваки професионални неуспех.
– Татина срећа је увек била повезана са успехом у каријери – објаснио је касније његов син Зак. – Кад његов филм не би постигао велику гледаност, он је то прихватао као своју грешку. Као напад на њега. Било нам је тешко да то гледамо.
Временом су почели и озбиљни здравствени проблеми. Губио је тежину, све теже памтио текстове и избегавао наступе пред публиком, па је ближњима постало јасно да Робин Вилијамс више није онај стари.
Права дијагноза је откривена тек после његове смрти
Једанаестог августа 2014. свет је шокирала вест да је Робин Вилијамс пронађен мртав и да је најнасмејанији човек Холивуда дигао руку на себе.
Према писању медија, глумац се обесио у свом дому, а потом је објављено да му је дијагностикована деменција Левијевих тела, коју прате промене у кретању, размишљању и расположењу.
Вилијамсу су претходно лекари дијагностиковали и Паркинсонову болест, али се тек након његове смрти испоставило да је боловао од деменције са Левијевим телима, неуродегенеративног обољења које може да изазове озбиљне поремећаје памћења, понашања, сна и покрета.
Његова супруга касније је описала кроз шта је пролазио.
– Робин је губио разум и тога је био свестан. Можете ли да замислите какав је бол осећао док је распадао пред сопственим очима? –написала је његова удовица Сузан, која је болест назвала "терористом у његовом мозгу".
Робинова трагедија је погодила цео свет, али је најдубљи траг оставила на његову породицу. Глумчев син Зак је отворено говорио о томе да се и сам суочавао са анксиозношћу, депресијом и проблемима са алкохолом и дрогом.
– Још кад сам био адолесцент, схватио сам да ми алкохол и дрога помажу да умирим ум – испричао је Зак у једном интервјуу. – Постало ми је нормално да их користим како би обуздао мозак који јури као луд... а онда сам почео да увиђам колико личим на оца.
– Анксиозност, депресија, дрога, алкохол, пијем као он. Целог живота се патим с менталним проблемима. Међутим, сад кад сам и ја постао отац, заклео сам се да прекинем овај циклус – одлучио је Зак.
Многи, ипак, нису ни слутили кроз шта је Робин Вилијамс пролазио пред смрт. Док је снимао свој последњи филм "Луда ноћ у музеју: Тајна фараона", мучио се да запамти своје реплике. Наводно је јецао у својој гардероби, а чули су га и да се жали како "више не уме да буде забаван".
Последњих месеци се борио против тешке анксиозности и несанице јер још увек није имао праву дијагнозу.
Дан пре него што је пронађен без знакова живота, вратио се кући, завршио свакодневне обавезе и однео супрузи Сузан часописе. Пре него што су отишли на спавање, последње речи су му биле:
Лаку ноћ, љубави моја.
Сутрадан ујутру, глумац је пронађен мртав, само недељу дана пре заказаног тестирања у болници специјализованој за неурокогнитивне проблеме.
(Глоссy)
БОНУС ВИДЕО:
