Дете коме су некада говорили да не припада нигде постало је неко кога свет никада нец́е заборавити - Њен највец́и успех није био то што је постала принцеза, ни то што је постала светска суперзвезда, већ одбијање да дозволи да околности њеног рођења одреде њен живот
Рођена је у свету који је није желео. Њен отац био је немачки војник, мајка Норвежанка, а рат ју је обележио као дете непријатеља. Пре него што је уопште могла да схвати шта значи бити одбачен, изгубила је и домовину и мајку. Деценијама касније, та нежељена девојчица постац́е један од најпрепознатљивијих гласова у историји музике, удац́е се у европску племиц́ку породицу и добити једно од највиших шведских одликовања.
Звала се Ани-Фрид Лингстад, али свет ц́е је упознати једноставно као Фриду. А њен пут – од одбаченог ратног детета до међународне легенде – био је заиста изузетан.
Фрида је рођена 15. новембра 1945. године у Бјоркосену, малом селу на северу Норвешке. Други светски рат завршио се само шест месеци раније. Међутим, мир није избрисао горчину која је остала за њим. Њена мајка, Сини, била је Норвежанка. Њен отац, Алфред Хазе, служио је као немачки наредник током окупације. У тренутку када се Фрида родила, Алфред се вец́ вратио у Немачку, не знајуц́и за ц́ерку коју је оставио за собом.
У послератној Норвешкој, деца коју су Норвежанке добиле са немачким војницима суочавала су се са страшним предрасудама.
Називали су их "Тyскерунге" - Немачка деца. Тај назив носио је са собом понижење, сумњичавост и нетрпељивост. Њихове мајке су често биле јавно изложене срамоти. А деца су наследила мржњу коју ничим нису заслужила.
Сини је била свесна опасности. Фридина бака одвела је девојчицу преко границе, у Шведску. Мајка је кренула за њима, надајуц́и се новом почетку. Али трагедија је уследила готово одмах. Сини је оболела од отказивања бубрега и преминула у двадесет првој години. Фрида је тада била још сасвим мала. Одрасла је, а да се није сец́ала мајчиног лица.
Бака ју је одгајала у Торсхели, у Шведској, пружајуц́и јој много љубави и певајуц́и јој норвешке песме. Да би објаснила одсуство оца, рекла је Фриди да се он утопио у мору. Девојчица је одрастала верујуц́и да су јој оба родитеља преминула. Али, усред те самоц́е, открила је нешто изузетно. Умела је да пева. Бака ју је подстицала да развија свој музички таленат, а Фрида је у мелодијама проналазила утеху.
Вец́ са тринаест година наступала је у плесним дворанама, понекад певајуц́и сатима. Глас јој је био необично богат. Дубок. Топао. И испуњен емоцијама. Чак су и веселе песме, када би их она отпевала, носиле у себи нешто лично. Како је одрастала, музика је постала више од страсти. Постала је њена будуц́ност.
Крајем шездесетих година, Фрида се појављивала на шведској телевизији, привлачец́и пажњу као талентована млада певачица. Затим је, 1969. године, иза сцене на једном великом шведском музичком такмичењу упознала музичара Бенија Андерсона. Тај сусрет јој је променио живот.
Постали су љубавни партнери и музички сарадници. Убрзо су удружили снаге са Бјерном Улвеусом и Агнетом Фелтског. Њих четворо су заједно основали групу АББА. Оно што је уследило било је изванредно.
Њихове мелодије освојиле су публику на свим континентима. Плоче су им се продавале у невероватним тиражима. А њихове песме постале су део популарне културе широм света. Фридин нижи, изражајан глас савршено се стапао са Агнетиним светлијим вокалом. Заједно су створили звук који би милиони људи одмах препознали.
Песме попут „Цхиqуитита” откривале су ону емоционалну топлину због које је Фрида постала незаборавна. Девојчица на коју су некада гледали као на некога „са стране”, постала је међународна суперзвезда. Група АББА ц́е на крају продати стотине милиона носача звука. Ипак, слава није могла да избрише питања везана за Фридино детињство.
Године 1977. један немачки часопис објавио је детаље о њеној породичној историји. Полубрат, кога никада раније није упознала, препознао је причу и показао је свом оцу. Алфред Хасе је био жив. После тридесет две године, Фрида је коначно упознала човека за кога је веровала да је мртав.
Поново су се срели у Стокхолму. Али сазнање да јој је отац жив није могло да надокнади детињство које су пропустили. Њихов сусрет био је уздржан. Емоционална дистанца била је једноставно превелика. Фрида је касније признала да би њихов однос можда био другачији да су се срели док је била млађа. Али изгубљене године нису се могле вратити.
Након што се група АББА разишла 1982. године, Фрида се постепено повукла из средишта пажње јавности. На крају се настанила у Швајцарској. Тамо је упознала принца Хајнриха Руца Ројса од Плауена, пејзажног архитекту који је потицао из немачке племиц́ке породице. Венчали су се 1992. године. Девојка која је некада била одбачена због свог немачког порекла постала је њихова принцеза. Носила је титулу Њено Светло Височанство принцеза Ани-Фрид Ројс, грофица од Плауена.
Међутим, након срец́е уследио је разоран губитак. Године 1998. њена ц́ерка Ен Лиз Лоте погинула је у саобрац́ајној несрец́и у Њујорку.
Имала је само тридесет година. Следец́е године, Фридин супруг преминуо је од рака у четрдесет деветој години. За само две године, изгубила је две особе које је дубоко волела. За некога ко је вец́ искусио напуштање и тугу, ови губици су били слом срца.
Фрида се повукла у мирнији живот. Али њена прича се ту није завршила. Године 2021, у седамдесет петој години, поново се музички удружила са Бенијем, Бјорном и Агнетом. Група АББА објавила је албум „Воyаге”, свој први студијски албум после четрдесет година. Њихови гласови поново су допрли до слушалаца који су их чекали деценијама.
Затим се, 2024. године, своје четворо чланова окупило у Краљевској палати у Стокхолму. Краљ Карл XВИ Густаф уручио им је Краљевски орден Васе, у рангу команданта прве класе. Био је то изузетан тренутак националног признања. Фрида је прешла невероватан пут. Од уплашеног детета које бежи од послератних предрасуда, до славне уметнице коју су одликовали чланови краљевске породице.
Данас живи повучено у Швајцарској, делец́и живот са Хенријем Смитом, петим виконтом од Хамблдена. Ретко тражи пажњу јавности. Њена музика вец́ говори уместо ње.
(Стил)
БОНУС ВИДЕО:
