Повишен доњи притисак не треба да занемарите ни када је горњи у границама, а једно мерење није довољно за дијагнозу.
Измерили сте крвни притисак, погледали први број и закључили да је све у реду. Ипак, и друга вредност на екрану има своје значење. Доњи, односно дијастолни притисак, показује колики је притисак крви на зидове артерија док се срчани мишић опушта између два откуцаја. Горњи, систолни, мери тај притисак у тренутку када се срце стеже и потискује крв. Код резултата 120/80, број 80 представља доњи притисак.
Када се доњи притисак сматра високим?
Према европским смерницама, доњи притисак од 90 ммХг или више при поновљеним мерењима у ординацији може да буде основ за дијагнозу хипертензије, чак и када је горњи испод 140. Када је повишена само доња вредност, то се назива изолована дијастолна хипертензија.
За кућна мерења границе су нешто ниже. Просечна доња вредност од 85 ммХг или више захтева процену лекара. Важно је да је реч о просеку правилно обављених мерења, а не о једном резултату. Тако, на пример, поновљене вредности око 125/95 не треба занемарити само зато што први број не делује висок.
Да ли висок доњи притисак мора да изазове тегобе?
Повишен крвни притисак често не даје никакве симптоме. Зато одсуство главобоље, вртоглавице или других непријатности није доказ да су вредности добре. Мерење је начин да се проблем открије, а процена лекара показује да ли је потребно даље праћење или лечење.
Када треба одмах да реагујете?
Ако је горњи притисак виши од 180 и/или доњи виши од 120 ммХг, а немате тегобе, сачекајте најмање минут и поновите мерење. Ако су вредности и даље толико високе, одмах контактирајте лекара.
Ако уз веома висок притисак имате бол у грудима, отежано дисање, слабост или утрнулост, сметње вида или тешкоће са говором, одмах позовите хитну помоћ. Немојте да чекате да се притисак сам спусти. Такви симптоми захтевају хитну процену и када измерене вредности нису достигле наведене границе.
(Мондо)
БОНУС ВИДЕО:
